Ramazanske arabeske: Hikaja o Hamidu el-Lefafu i njegovoj ženi

“Ramazanske arabeske” oslikala Aida Hadžiabdić

Priča se da je Hamid el-Lefaf jednog petka htio da krene na džumu-namaz, ali se našao u dilemi; magarac mu se izgubio, brašno mu je ostalo u mlinu, a bio je njegov red da napaja svoju zemlju vodom iz potoka. Razmišljao je: ''Ako odem u džamiju, sve ću propustiti…'' A onda reče sam sebi: ''Ma, ahiretski poslovi su bolji i vječni su.'' Tako on zanemari svoje dunjalučke obaveze i ode u džamiju na džumu.

Kada se vratio kući, opazio je da je njegova zemlja dobro natopljena vodom, u štali je primjetio privezanog magarca, a kada uđe u kuću vidje da njegova žena pravi hljeb od tek samljevenog brašna. On se začudi te upita ženu šta se dogodilo, a ona mu reče: ''Čula sam neku trku vani, pa sam izašla i ugledala hijenu kako goni našeg magarca, te on uteče u štalu i ja ga privezah. Naš komšija, koji je napajao svoju zemlju zaspao je, pa je voda natopila i našu zemlju. Isto tako, drugi naš komšija je imao brašno u mlinu, pa kada je otišao da ga donese, greškom je uzeo našu vreću brašna i donio je kući, pa kada je to primijetio, donio je vreću i ostavio pred naša vrata...''

Tada Hamid zahvalno baci pogled prema nebu i reče: ''Gospodaru! Ja sam prema Tebi izvršio samo jednu obavezu, a Ti si mi zauzvrat tri moje obaveze nadoknadio!''