U borbu protiv sukoba inetresa idemo s mogućim sukobom interesa
U borbi protiv sukoba interesa već na prvom koraku potencijalni sukob interesa i moralno upitna priča. Naime, Zajednička komisija za administrativne poslove državnog parlamenta predložila je da u tijelo koje će odlučivati o sukobu interesa bude imenovan njen sekretar Dejan Ružić, iako je upravo ta Komisija bila zadužena za provođenje konkursa, evaluaciju i utvrđivanje rang-liste kandidata. Ružić se, istina, u ovom slučaju isključio iz rada komisije, čime formalno-pravno imenovanje nije upitno. U praksi, sve manjkavosti novog zakona izašle su na vidjelo.
Zakon o sprečavanju sukoba interesa bio je jedan od uslova za deblokadu pregovora s Unijom i ohrabrenje da obračun s korupcijom nije izgubljen. Ali izbor članova komisije koja će odlučivati o sukobu interesa mogao bi nas vratiti na početak. Dejan Ružić, sekretar zajedničke Komisije za administrativne poslove koja je utvrdila rang-listu najuspješnijih kandidata - na istoj je i prvorangiran.
„Imamo bizarnu situaciju da najveći broj bodova s liste koju je priložila Zajednička komisija za administrativne poslove ima osoba koja je sekretar u toj istoj komisiji koja bira nove članove Komsije za odlučivanje o sukobu interesa. Po samoj definiciji sukoba interesa po novom zakonu jasno se govori da nije ostvarivanje samo ličnog interesa u pitanju već da je sukob interesa i u onim situacijama kada se stvara utisak da može postojati lični interes“, ističe Ivana Korajlić, izvršna direktorica Transparency Internationala BiH.
U borbu protiv sukoba inetresa idemo s mogućim sukobom interesa. Priča nije gotova jer o listi sedam prvorangiranih izjasnit će se i Predstavnički dom. Šta je osim stručnosti bilo presudno za izbor kandidata?
„Može se doći do materijala pa će se vidjeti da su iz vladajuće koalicije davali 29-29-29. Interesantna koincidencija“, naveo je u raspravi u Domu naroda Džemal Smajić, delegat u Domu naroda BiH (SBiH).
„I vi ste dali 50 bodova Dejanu Ružiću i ostali kandidati koje smo rangirali su bili jako kvalitetni“, kazala je Marina Pendeš, delegat u Domu naroda BiH (HDZBiH).
„Nisam rekao svi članovi Administrativne komisije, nego sam precizno kazao članovi koalicije“, odgovorio je Smajić.
„Ako bismo gledali isključivo njihove stručne reference, kako je kolega Smajić rekao, onda bismo kao komisija bili suvišni. Taj intervju i razgovor s njima ne bi trebao biti“, ocijenio je Zdenko Ćosić, delegat u Domu naroda BiH (HDZBiH).
Dakle, od depolitizacije i javno nema ništa. Iako su kandidati nestranački, što je jedan od preduslova, o najuspješnijim odlučivali su oni koji to jesu. To nije jedina zamjerka delegata na izabrane.
„Rang lista koju je Komisija utvrdila sadrži 16 imena od kojih su 4 Hrvati, 9 Bošnjaci, 2 Srbi, 1 ostali. Po mom mišljenju, iako je rang lista utvrđena nakon provedene procedure javnog oglasa, ona ne sadrži odgovarajući broj kandidata iz reda svih konstitutivnih naroda i ostalih“, istakao je Želimir Nešković, delegat u Domu naroda BiH (SDS).
„Napisano je da će se nastojati osigurati najmanje jedan glas iz opozicije. Kakvom ste većinom odlučivali i jeste li nastojali da imate u toj odluci makar jednog člana iz opozicije“, pitao je Šefik Džaferović, delegat u Domu naroda BiH (SDA).
A spornom rang-listom u pitanje je dovedena njena nepristrasnost. Sve su to manjkavosti Zakona na koje je nevladin sektor ukazivao.
„Da li je osoba koja je na vrhu liste s najvećim brojem bodova mogla utjecati - a sigurno jeste - na sam proces izbora, s obzirom na to da obavlja u Komisiji koja ga vrši“, ističe Korajlić.
Šta očekivati od borbe protiv korupcije po kojoj prednjačimo u regionu i zbog koje stagniramo ako je već na početku izbor onih koji bi trabali odlučivati o postojanju sukoba interesa u bh. instiucijama upitan. Očito je, ne mnogo.
federalna.ba