Cenić za FR: Švicarski standard na plakatima, a u stvarnosti građani preživljavaju inflaciju na inflaciju

Razgovarao: Ibrahim Sofić

Dok se na predizbornim plakatima obećava švicarski standard, bh. građani u stvarnosti preživljavaju inflaciju na inflaciju. Ekonomska analitičarka Svetlana Cenić upozorava na katastrofalne posljedice neproduktivne javne potrošnje i zaduživanja vlada po kamatama višim od onih za obične građane.

Svjedočimo stalnim poskupljenjima, dok nas statistika s vremena na vrijeme uvjerava da inflacija usporava. Šta nas zapravo čeka na jesen i zimu kada su u pitanju cijene energenata, hrane i osnovnih životnih namirnica?

„Što se tiče samih energenata, ne očekujem baš onakav dramatičan skok kakav je bio 2022. godine. Međutim, kod nas je ključni problem što živimo inflaciju na inflaciju. Kada kažu da inflacija usporava, oni zaboravljaju da se taj procenat računa na već postojeću, uvećanu bazu. Dakle, inflacija nije više 5%, nego je 3%, ali to je 3% na ono prethodno poskupljenje. Imamo trošak na trošak, a cene se nikada ne vraćaju unazad. Može se desiti blagi rast energenata u odnosu na 2022. godinu, a tu će posebno trpeti Sarajevo i okolina zbog gasa, jer će verovatno doći do poskupljenja. Cena gasa se kod nas ne obračunava berzanski, jer imamo samo jednog dobavljača, nego na osnovu proseka iz prethodna tri mjeseca. S druge strane, videli smo u Evropskoj uniji da je cena gasa pala čim se pronašla alternativna ruta. Nafta i derivati zavise od globalnih igara. Donald Trump samo jednom izjavom diktira tržište – ako kaže da se ide u osvajanje Irana, cena raste, a kada kaže nešto drugo, cena pada. Pitanje je koliko će i on izdržati pritisak poslovnih lobija, dok Kina, koju smatraju glavnim konkurentom, nema taj problem, jer ima svoje energente.“

Kako će se ta lančana reakcija poskupljenja odraziti na ionako narušeni životni standard građana Bosne i Hercegovine i ko će podnijeti najveći teret?

„Čim malo ili puno poraste cena goriva, sledeći korak je poskupljenje transporta i kompletne logistike. Direktna posledica toga je skuplja hrana. U takvom scenariju uvek najviše trpe oni koji imaju najmanje. Njima najveći dio primanja, odnosno izdataka, odlazi upravo na hranu, energente i stanovanje. Zbog toga imamo konstantan pad životnog standarda i, nažalost, sve više ljudi u zoni siromaštva. Ja uopšte ne znam kada su naši zvaničnici zadnji put objavili zvaničan podatak o tome. Volela bih da neko u ovoj predizbornoj kampanji iznese tačne podatke o tome koliko stanovništva živi u apsolutnom, a koliko u relativnom siromaštvu. Umjesto toga, imamo samo prepucavanja i busanja u junačka prsa ljudi koji se ponašaju kao da nikada pre nisu bili na vlasti – i pozicija i opozicija podjednako. Slušajući njihova obećanja, čovek bi pomislio da ćemo se sutra probuditi u Švicarskoj i da je sve divno i krasno. Toliko je novca potrošeno na bilborde i flajere koje niko ne čita, a niko ne nudi stvarna rešenja.“

Dok privreda grca, vidimo da se entitetske vlade neprestano zadužuju na domaćem i stranom tržištu. Gdje odlazi taj novac i kakve će to ekonomske posljedice ostaviti?

„Vlade se zadužuju da bi kupovale izbore, i to će imati katastrofalne posledice. Pogledajte samo paradoks s kamatnim stopama: po kojim se kamatama zadužuje Republika Srpska, po kojim Federacija, a po kojim obični građani. Nedavno je član moje šire porodice dizao stambeni kredit kod komercijalne banke i dobio je kamatnu stopu koja je više nego duplo manja od one po kojoj se zadužuju naše vlade! To vam sve govori o tome šta nas čeka. Ogroman novac se troši na neproduktivnu javnu potrošnju. Vlast misli da se sve može rešiti političkim odlukama, ali ekonomija ne funkcioniše tako. Možete vi dekretom povećati platu, minimalac ili primanja državnim službenicima, ali ne možete dekretom povećati produktivnost. Ne možete dekretom narediti ljudima da se zaposle u industriji u kojoj beležimo stalni pad broja radnika. A upravo ta industrija izdržava čitav sistem i sve živo u ovoj zemlji. Na tom polju vlasti ne rade apsolutno ništa.“

Ima li prostora za optimizam da će, nakon izbora, nešto suštinski biti promijenjeno?

„Ako neko misli da će sa ovim istim ljudima biti bolje, onda je ili vaša naivnost ogromna ili je moj pesimizam ogroman. Pre će biti da je u pitanju naivnost, jer su se ovi ljudi već dokazali, pokazali su šta mogu i vidimo dokle su nas doveli. Na plakatima gledam uglavnom ista lica, teško je pronaći novo ime. Svi su se oni već unapred 'začešljali' za ministarske, premijerske i druge fotelje. Ja sam žena u itekakvim godinama i iza sebe imam i teorijsko znanje i decenije iskustva. Sve ono što sam u životu učila i sve što sam prošla govori mi da nema teoretske šanse da sa ovim ljudima bude bolje. Oni jednostavno ne žele i ne znaju raditi drugačije.“

Federalna.ba dostupna je i kao mobilna aplikacija. Preuzmite je na Google Playu i App Storeu.