Evropska unija obilježava 33 godine postojanja; BiH još čeka formalni početak pristupnih pregovora

Evropska unija danas obilježava 33 godine od zvaničnog osnivanja, dok Bosna i Hercegovina, koja je kandidatski status dobila krajem 2022. godine, još čeka održavanje prve međuvladine konferencije i formalni početak pristupnih pregovora, uprkos odluci Evropskog vijeća iz marta 2024. godine.

Evropska unija zvanično je uspostavljena 1. novembra 1993. godine, stupanjem na snagu Ugovora iz Maastrichta, potpisanog 7. februara 1992. godine u Nizozemskoj.

Tim ugovorom dotadašnja evropska ekonomska integracija prerasla je u širu političku zajednicu, uz uvođenje evropskog građanstva, zajedničke vanjske i sigurnosne politike te postavljanje temelja za ekonomsku i monetarnu uniju.

Ugovor je potpisalo 12 država, dok Evropska unija danas ima 27 članica, nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva 2020. godine.

Evropski put BiH i dalje uslovljen reformama

Bosna i Hercegovina potpisala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, koji je stupio na snagu 1. juna 2015. godine, a zahtjev za članstvo u EU podnijela je u februaru 2016.

Evropska komisija je u maju 2019. utvrdila 14 ključnih prioriteta koje BiH treba ispuniti, posebno u oblastima demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i reforme javne uprave.

Evropsko vijeće dodijelilo je BiH kandidatski status u decembru 2022. godine, a u martu 2024. donijelo odluku o otvaranju pristupnih pregovora.

Međutim, više od dvije i po godine kasnije, BiH još nije ispunila sve uslove za njihovo formalno pokretanje.

Šef Delegacije Evropske unije u BiH Luigi Soreca upozorio je da među ključnim neispunjenim obavezama ostaju usvajanje Zakona o sudovima BiH i Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, usklađenih s evropskim standardima, te imenovanje glavnog pregovarača.

Istovremeno, naveo je da je ostvaren određeni napredak u saradnji policijskih agencija, sigurnosti i upravljanju granicama, uključujući finalizaciju sporazuma s Frontexom.

BiH rizikuje gubitak dodatnih 373 miliona eura

Soreca je upozorio i da BiH do kraja godine rizikuje gubitak dodatnih 373 miliona eura iz Plana rasta za zapadni Balkan, nakon što su joj ranije predviđena sredstva već umanjena za 108 miliona eura.

Evropska komisija odobrila je Reformsku agendu BiH u decembru 2025. godine, čime je otvorena mogućnost korištenja do 976,6 miliona eura evropske podrške. Međutim, isplata zavisi od ispunjavanja pravnih i institucionalnih uslova te provođenja dogovorenih reformi.

Nakon Općih izbora održanih 4. oktobra, visoka predstavnica EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvale su novoizabrane predstavnike vlasti da bez odgađanja formiraju institucije i nastave reformske aktivnosti.

Naglasile su da je provođenje preporuka Evropske komisije neophodno kako bi Vijeće EU moglo usvojiti pregovarački okvir i omogućiti održavanje prve međuvladine konferencije.

Proširenje ostaje strateški prioritet EU

Evropsko vijeće je na sastanku 15. i 16. oktobra potvrdilo da proširenje ostaje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta, uz naglasak da napredak svake države kandidatkinje zavisi od ostvarenih rezultata.

Građani BiH već koriste određene pogodnosti evropskih integracija, među kojima su bezvizna putovanja u šengenski prostor od decembra 2010. godine, trgovinske olakšice i učešće u programima poput Erasmusa+.

Ipak, punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje dugoročan cilj koji zahtijeva nastavak reformi, jačanje institucija i usklađivanje domaćeg zakonodavstva s evropskim standardima.

federalna.ba/Fena

Federalna.ba dostupna je i kao mobilna aplikacija. Preuzmite je na Google Playu i App Storeu.