Zapošljavanje marginalizovanih kategorija u ruralnim zajednicama
„Zajednička odgovornost za dobrobit zajednice“ kampanja je s ciljem jačanja sistema za podršku samozapošljavanju marginalizovanih kategorija u ruralnim zajednicama, kroz registraciju komercijalnih gazdinstava, a koja se sprovodi u pet lokalnih zajednica - Bratunac, Rudo, Sokolac, Modriča i Bijeljina.
Zadatak ovog projekta je pomoći ljudima koji se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom da registruju svoja gazdinstva i tako obezbijede penziono i zdravstveno osiguranje, ali i steknu pravo da apliciraju prema resornom ministarstvu za podsticaje.
„Oni mogu da ostvare jako dobre podsticaje. Ja dolazim iz područja gdje se bavimo malinarstvom. Mi imamo poljoprivrednu zadrugu koja je usmjerena na malinarstvo i mi smo imali pogodnost - ko je imao registrovano gazdinstvo, imao je mogućnost da nabavi bilo šta od opreme, a iznos sredstava koji su trebali da daju je samo 25%“, kaže Nada Marković, predstavnica Udruženja Maja.
Suada Obradović korisnica je projekta: "Ja sada kada apliciram za bilo koji projekat kao komercijalno gazdinstvo, imam veće šanse i svoje proizvode mogu da prodajem - s tim da se bavimo i preradom, prodajemo naše proizvode sokove, džemove, vino, tako da ovo vidim kao nešto baš povoljno“.
Austrijska razvojna agencija finansira ovaj dvogodišnji projekat koji zajednički realizuje pet nevladinih organizacija. Cilj je promovisanjem prednosti socijalnog preduzetništva pomoći ljudima bez zaposlenja. Paralelno, provođenjem ove kampanje traže i podršku od Vlade RS-a u vidu usvajanja zakona o socijalnom preduzetništvu.
Branislav Tanasijević, projektni menadžer Care Internationala , ističe kako na projektu ima 5 organizacija nevladinog sektora koje su osnovale svoja preduzeća – „Otaharin“ u Bijeljini, „Kreativna vizija“ u Rudom, „Maja Kravica“ u Bratuncu, „Budućnost“ u Modriči.
Zakon o socijalnom preduzetništvu dugi niz godina samo je mrtvo slovo na papiru. Njegovim usvajanjem bili bi stvoreni preduslovi da se na nivou BiH stvori tzv. „baza socijalnih preduzeća“. Na taj načan marginalizovane kategorije imale bi veću mogućnost zaposlenja.
federalna.ba