Vranj dao prvi iskaz, nije bio na spisku osumnjičenih centra iz RS-a

Edin Vranj je u pritvorskoj jedinici Odjela za ratne zločine u Beogradu. Vranj je dao i prvi iskaz, a zaposlenicima Ambasade BiH zabranjeno je prisustvo. I dok čekamo pismenu optužnicu, službene informacije o njegovu hapšenju lutaju od Ureda do Kancelarije. Do Tužilaštva BiH nije ni stiglo. Nakon hapšenja uslijedila je odluka ministrice vanjskih poslova Bisere Turković o privremenom povlačenju bh. ambasadorice iz Srbije.

Razlozi hapšenja Edina Vranja i dalje su nejasni. U jedinom zvaničnom saopštenju MUP-a Republike Srbije navode da je uhapšen prema raspisanoj policijskoj potragi zbog osnovanje sumnje da je izvršio ratni zločin protiv ratnih zaroblјenika.

“On se tereti da je u periodu od januara 1993. do oktobra 1994. godine kao isljednik u logoru u Goraždu učestvovao u maltretiranju i prebijanju ratnih zaroblјenika srpske nacionalnosti koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske.”

“Ambasada BiH je juče odmah nakon saznanja o hapšenju od Ministarstva spoljnih poslova Srbije tražila detaljnu i zvaničnu informaciju te na osnovu našeg zahtjeva je i MUP Srbije reagovao i dao kratko saopštenje”, kaže Aida Smajić, ambasadorica BiH u Srbiji.

Nevjerovatno zvuči da je Tužilaštvo BiH o hapšenju Vranja saznalo iz medija. A još nevjerovatnije da je istraga protiv njega obustavljena 2018. godine, a informacija tek danas:

“U navedenom predmetu podignuta je optužnica protiv više osoba i suđenje je u toeku, dok je u odnosu na prijavljenog Edina Vranja i još nekoliko osoba, dana 26.12.2018. godine, donesena naredba o neprovođenju istrage, na koju u odnosu na prijavljenog Edina Vranja, nije bio izjavljen prigovor.”

Edin Vranj nije ni na spisku Dokumentacionog centra Republike Srpske na kojem su imena osumnjičenih za ratne zločine. Hapšenje bivšeg inspektora Federalne uprave policije za one koji istražuju ratne zločine u RS-u, nije sporno jer je postojeći spisak, navode, zastario.

“To su bili izvodi krivičnih prijava koji sami po sebi ne znače da se tokom istraživanja nije došlo do imena drugih ili trećih koji su odgovorni za ratne zločine. Taj spisak je star skoro 20 godina i ne znači ako nije neko na tom spisku da on nije odgovoran za ratne zločine”, kaže Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje ratnih zločina i traženja nestalih RS-a.

Diplomatske aktivnosti na pružanju pravne pomoći preduzelo je i Ministarstvo vanjskih poslova BiH i naša ambasada u Beogradu. U međuvremenu, uslijedili su i radikalniji potezi.

“Uputili smo zahtjev da se susretnemo ne s advokatom nego sa gospoinom Vranjom. On ima pravo na konzularnu pomoć u takvim slučajevima, očekujemo da on bude odobren. Ministarstvo vanjskih poslova BiH je zbog ovog slučaja donijela odluku da privremeno povuče ambasadora BiH iz Beograda na konsultacije”, ističe Tarik Lazović, savjetnik u Ministarstvu vanjskih poslova BiH.

Nema sumnje da je hapšenje bivšeg inspektora Federalne uprave policije predmet diplomatskog zaoštravanja odnosa između Srbije i BiH, te aktuelna tema narednih dana.

federalna.ba