Tragovima poznatih ljudi - fragmenti života Mirze Idrizovića

Sjećam se naslova članka u jednim novinama povodom smrti Mirze Idrizovića - Otišao je dobri Mirza Idrizović. Dirljiv oproštaj i tačan opis čovjeka kojeg smo poznavali. Čovjek impozantne biografije - arhitekta, scenarista, skijaš, vaterpolista, reditelj, pisac, dokumentarista…

Dobro sam poznavao Mirzu scenaristu, reditelja i kolegu. Radili smo na Radio televiziji Sarajevo i tokom rata u produkciji dokumentarnih filmova. On je već ranije ostvario mnoge svoje filmske ciljeve, ali nikada nije izgubio želju i strast stvaranja novih djela.

Mirza je dobro znao da svaki kadar ratnog Sarajeva protokom vremena dobija na snazi. Bio je autoritet, jer je i zamršene situacije uvijek objašnjavao mirnim glasom. Nekako lakše i brže prihvatate činjenice ako vam se saopštavaju bez panike.

Tokom rata, kao da smo bili uključeni na opciju “preživjeti”, a poslije rata kao da je ta opcija imala rok trajanja, pa su mnoge Sarajlije počele umirati. Tako je bilo i sa Mirzom.

Mirzin drug Zuko Džumhur davno je rekao: Došao je čudan vakat, pa umiru i oni ljudi koji ne bi trebalo da umru.

federalna.ba