“Svezak sjećanja”: Milan Mladenović – Dečak iz vode sklopljenih očiju boje meda…
“Svezak sjećanja” Radija Federacije BiH pripremila Aida Hadžiabdić
"Život je ovde postao nemoguć. Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga. Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji. Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi. Danas smo pričali kako si ti došao dovde, i kako sam ja video klince koji su sat vremena čekali tramvaj da bi došli u školu, i nisu ga dočekali. Sve mi liči na čekanje nekog tramvaja koji treba da se pojavi, a ustvari treba učiniti nešto konkretno, tako da je to strašno sve zajedno: koliko su ljudi neangažovanii koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu, poniženi i uvređeni... Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao…" – nanizao je ove riječi Dečak iz vode sklopljenih očiju boje meda, Dečak koji nas je svojim glasom i mislima odveo do “Limunovog drveta” gdje nas je strpljivo čekao “Šarlo Akrobata”, ali i renesansna “Katarina II”. Čekali smo dolazak volšebne “Ekatarine Velike” uz čije poglede i dodire smo odrastali, promišljali, pjevali uz gitare devedesetih godina smrznutih prstiju i odćutali svoje snove…
Milan Mladenović
21.09.1958. - 05.11.1994.