Šejla Šehabović: Nije država samo da se troše budžetske pare

U Jutarnjem programu Federalne televizije ovog petka otvoreno o kulturi i umjetnosti sa Šejlom Šehabović, direktoricom Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti BiH.

-Tužba protiv Federalnog ministarstva kulture i sporta-

„Nije došlo do te tužbe i najvjerovatnije do nje neće doći. Mi smo se konsultirali sa više pravnika u Sarajevu i ljudi koji stvarno prate izvršenje Zakona o budžetu i tako dalje, niko od nas se ne bavi pravom, mi se bavimo muzejskom djelatnošću. Ono što je vama logično i normalno, da ako  2014. Vlada federacije donese jednu odluku vi biste očekivali da se ona poštuje, međutim to u našoj zemlji izgleda nije nikakvo pravilo. Drugo svi konkursi i javni pozivi koji se u ovoj zemlji raspisuju iza njih stoje timovi pravnika u svim ministarstvima, koji štite ministarstvo, a ne građane Bosne i Hercegovine. Tako da mi u ovom trenutku mislimo da se nama ne isplati maltretirati oko procesa za koji postoji najmanja mogućnost da izgubimo, to je bolje da ne ulazimo u to. Zašto? Mi pokušavamo spasiti institucije koje evo tridesetu godinu nemaju nikakvo sigurno finansiranje niti pravni status. Nama to nekako ide, dakle stižemo svoje obaveze i razvijamo svoje institucije. Da smo mi proveli trideset godina tužakajući se sa svakim pojedinačnim ministarstvom koje je u najmanju ruku zanemario svoju obavezu, ako ne pravnu, onda etičku, mi ne bi ništa postigli. Mi smo dogovorili se, dakle kao saradničke institucije da radimo samo ono što daje najveću mogućnost da se naše institucije razvijaju, ja mislim isto lično da ovaj sudski proces to ne bi bio.“

-2014. godine 150 hiljada, ove godine 40 hiljada za Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti BiH -

„2014. godine donesena je odluka Vlade federacije prema kojoj ove tri institucije trebaju da dobiju neku vrstu sigurnoga granta. Ja ne znam, ne mogu se sjetiti da li se sad to zvalo javni poziv ili, ali uglavnom određena sredstva od šest stotina hiljada maraka je bila izdvojena za ove tri institucije, da mi ne bi sa NGO-ima se takmičili na javnim pozivima. Ta sredstva su tada za Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine iznosila 150 hiljada. Već naredne godine ponovo se nije valjda donijela ta odluka, nije valjda nego se stvarno nije ponovo donijela, a izgleda da za njih sve važi samo godinu dana. Tako da su nama ta sredstva od tada dodjeljivana po javnom pozivu i onda smo mi dobivali sve manje i manje od tih 150 hiljada, da bi evo zadnjih godina to stiglo na 100 hiljada, a ove godine nam je dodijeljeno 40 hiljada. To eto od 150 do 40, ako ste se ikad bavili nečim gdje treba sastaviti jedan budžet da čovjek na kraju godine ne treba biti u minusu, biće vam jasno da 100 naspram 40 znači da si drastično ugrožen tog momenta. Sreća je da mi nismo u dugu, mi se držimo na pozitivnoj nuli, nas sada kako bih vam rekla, održava nas to domaćinsko poslovanje, da nigdje nismo se ispružili više što možemo dati ruku, dakle pazimo se.“

-Razvoj Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti BiH-

„Pa možemo mi razmišljati o razvoju, zato što smo mi davno završili s tim da će nama naša država nas izvaditi. Nažalost bilo bi to divno, ja bih bila iskreno da vam kažem, kad bi se pojavila neka vlast u ovoj zemlji na bilo kojem nivou koja bi rekla evo vam neki minimum za opstanak, a vi sve sami iz inostranstva donosite novce i razvijajte vaš muzej. Ja bi bila impresionirana, ja uopšte ne bi smatrala da je to njihova obaveza, jer ja znam da svaka vlast na svakom nivou u ovoj zemlji ima pravo za sve živo da se proglasi nenadležnom. Oni imaju pravo za sve da bude nenadležni, vi sad uzmite od zakona o budžetu do svih mogućih zakona, do svakog javnog poziva, samo je administracija zaštićena. Dakle u pravnom smislu svako ima pravo da vas odbije i još da kaže da stvarno ne znam šta tražiš od mene.

Zato je meni veće čudo da ima ljudi zainteresiranih da pomognu, a koji se nalaze u vlasti ili administraciji, a nećete mi vjerovati da ima. Dakle ima, nekako ima pomoći, nama nije najveći problem količina novca koje naše institucije dobivaju, nama je problem sigurnost. Mi smo to, godinama već ponavljam, dakle od općinskih, sarajevske općine neke dodjeljuju mala sredstva za naše muzeje, koliko god su mala mi možemo na njih računati, pa Gradska uprava neku sitnicu svake godine pokuša odvojiti iz ono malo gradskog budžeta, pa dobijemo neke novce iz Kantonalnog ministarstva kulture i sporta, svake godine apliciramo, svake godine neka sredstva dobijemo, pa dobijemo na federalnom nivou neka sredstva, pa evo sad Ministarstvo civilnih poslova je raspisao opet konkurs, kad bi se sve to sastavilo i  kad bismo znali da to imamo na početku godine i da nećemo nikako grcati mi bi donijeli pet puta više novaca iz drugih izvora koji nisu iz naše zemlje, to je taj problem. Uopšte ne vidim, ja sam godinama evo lično živjela u uvjerenju da u ovoj zemlji nema para, da je to problem.

Pa smo sve gledali možemo mi nekako da smanjimo troškove, da smanjimo, kako da smanjim 16 zaposlenih mi treba, ja imam 9, dakle sve je smanjeno do balčaka je sve smanjeno. Sami sebi štampamo, sami sebi, dakle ne znam kako da objasnim kako ljudi rade po pet poslova u svakoj instituciji, nigdje nema kao što vi imate na budžetskim institucijama da mi imamo svog fotografa, novac za reprezentaciju to je meni nezamislivo, ja čak da to postoji mogućnost da upišem mene bude stid, kako ću to upisati da pojedemo i popijemo Bože sačuvaj, jer znam na koji način se procesuiraju izložbe od par hiljada, koje vrijede deset puta više.

Ljudi doniraju, volonteri dolaze, stručnjaci volontiraju, doktori nauka pišu tekstove besplatno, ne postoji ko nam nije pomogao i u zemlji i u inozemstvu. I onda meni nije zaista jasno da kad ti pokažeš da možeš sa tako malo sredstava, pa zašto se ne može neki plan B napraviti, neki dogovor između tih različitih nivoa vlasti. Daj da ovim ljudima, vidiš da hoće da rade i vidiš da je  neophodno da se čuva ta vrsta baštine, nema ko drugi to da radi, dakle evo samo taj minimum, neki minimum hladnog pogona. Mi bi pjevali sa produkcijom.“

federalna.ba