Rudari obilježili svoj dan: Zahtjevi za bolje uslove rada i veća ulaganja u rudnike

U Tuzli su rudari obilježili svoj dan svečanom akademijom i polaganjem cvijeća. Značajan je ovo dan i za Rudnik mrkog uglja Kreka, koji obilježava tradiciju od 140 godina rada - rada sa opremom koja je stara nekoliko decenija. Traže rudari bolje uslove rada, efikasniju administraciju i veća ulaganja u rudnike, a pred njima su brojni izazovi dekarbonizacije i integracije zaštite okoliša u poslovanje.

Rudari Kreke ovaj dan dočekuju u nešto boljem ozračju nego ranije. Iako plate još nisu na visokom nivou napretka ima. Raste proizvodnja, a zaustavljen je i trend povećanja dugovanja.

„Činjenica da smo mi počeli sa uplatom PIO/MIO od 1.1. 2025. godine, da imamo redovnu platu, da imamo u određenoj mjeri zanavljanje radne snage je nešto što nam daje za pravo da u narednu godinu ulazimo sa iskoracima“, kaže Senad Sejdić, predsjednik Sindikalne organizacije Rudnika uglja Kreka.

Amer Saletović jedan je od rudara koji je za svoj trud i zalaganje dobio posebno priznanje. Već dvadeset i jednu godinu radi u jami Rudnika Mramor, u kojem još  nisu modernizovani uslovi rada jer se čeka na novo široko čelo i višemiloionske investicije.

„Saga oko tog nekog novog čela traje od 2018. godine, gdje smo i evo zadnjih sedam godina primorani da se vratimo na metodu koju su radili naši očevi i naši djedovi. Naravno da je to opasna metoda gdje svaki ulazak u takvu komoru iziskuje rizik po život“, naglašava Saletović, poslovođa Službe za proizvodnju u Rudniku Mramor.

Široko čelo koje bi trebalo biti prebačeno iz zeničkog rudnika u Mramor znatno će olakšati uslove rada, ali poboljšati produktivnost.

„Mislim da ćemo mi vrlo brzo u narednih nekoliko sedmica imati jednu zreli i potpunu informaciju i da ćemo sa početkom 2026. polako ući u proces izvlačenja ove opreme iz Rudnika Zenica i njegovog prebacivanja u Rudnik Kreka“, rekao je Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije FBiH (SDP).

Već su obezbijeđena sredstva u iznosu od oko 8 miliona maraka za nabavku pomoćne mehanizacije i to je ono što je Kreki u ovom momentu i najpotrebnije.

„Država BiH jeste potpisnica Sofijske deklaracije i Pariskog sporazuma, međutim, bez bazne proizvodnje, posebno kada govorimo o BiH koja 80 posto energije proizvodi iz uglja, mislim da ćemo teško provesti pravednu tranziciju ako ne budemo gradili nove objekte  i naše rudnike i termoelektrane držali u punom kapacitetu“, navodi Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede BiH.

Iako rudnici u koncernu ne posluju pozitivno, očekuje se da će kroz plansku proizvodnju količine uglja i poslovanje biti na višem nivou. U Elektroprivredi BiH pripremaju i novi program o organizaciji rudnika u narednom periodu kako bi bili samoodrživi.

federalna.ba