Rama: Kompleksna pitanja na Z.Balkanu riješiti bilateralno, saradnja je uslov za EU
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Tirani da kompleksna pitanja među državama na Zapadnom Balkanu moraju da budu riješena u bilateralnom dijalogu i ne smiju da utiču na multilateralne odnose.
"Naša saradnja je fundamentalni uslov za naš put ka EU. Oni su spremniji nego ikada da nam pomognu u integraciji, mi moramo biti spremni da pomognemo sami sebi", rekao je on na početku sastanka lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU o evrointegracijama regiona i sprovođenju Plana EU za rast na Zapadnom Balkanu.
Istakao je da je Albanija ušla u novu fazu, produbila reforme, pojačala borbu protiv korupcije i utrostručila napore da dostigne taj cilj. "Ostajemo čvrsti u saradnji sa regionalnim partnerima, promovišemo mir i saradnju sa svih šest zemalja Zapadnih Balkana", rekao je Rama.
Berlinski proces je pokazao koliko je lakše reći nego uraditi, dodao je.
"Albanija, Srbija i Sjeverna Makedonija pokrenule su Otvoreni Balkan, a sa Planom rasta jasno je da ili ćemo zajedno da se približimo EU ili rizikujemo da izgubimo mjesto za stolom EU. Ili ćemo da uspijemo zajedno ili ćemo da podbacimo zajedno. Ili ćemo raditi na miru zarad našeg prosperiteta ili ćemo izgubiti mir. Tako EU funkcioniše, tako i Zapadni Balkan treba da funkcioniše", rekao je Rama.
U Tirani se danas održava samit lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU o evrointegracijama regiona i sprovođenju Plana EU za rast na Zapadnom Balkanu.
Samitu prisustvuju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Sjeverne Makedonije Talat Džaferi te predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i komesar Evropske komisije za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelyi.
Novinari nisu vidjeli lidere Crne Gore i Kosova koji su juče u Tirani učestvovali na Samitu Ukrajina-jugositočna Evropa. Albanski mediji prenijeli su da oni neće biti fizički prisutni i da je kosovski premijer Albin Kurti uputio video poruku skupu. Poslije uvodnog obraćanja Edija Rame i Varhelyija samit nastavlja rad bez prisustva medija.
Samit je posvećen Planu rasta za Zapadni Balkan koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi eura, od kojih su dvije milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU. Cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socioekonomsko usklađivanje.
Plan koji je Evropska komisija usvojila u novembru, odnosi se na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu svotu novca svakih šest mjeseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
federalna.ba/Beta