Maksimović za Sport: Utakmica u Mostaru je bila prekretnica

Za sportski magazin Sport Marko Maksimović, šef stručnog štaba Borca, je govorio o samom dolasku za trenera prvog tima, samom imenovanju, šampionskom pohodu, utakmicama odluke, ambicijama u kvalifikacijama za Ligu prvaka.

Kaže da je imao važeći ugovor sa juniorima i da su potpisali Aneks koji je važio za prvu ekipu.

"Dobio sam šansu. Znao sam da će ona da dođe. Malo je, po meni, to bilo i iznenađujuće u tom momentu jer sma računao da bi se to moglo desiti u ovoj godini. Bilo je dosta poteškoća na samom početku, međutim kraj je perfektan. Kad sam preuzimao ekipu jedina i isključiva ambicija je bila da izborimo Evropu. Mislim da je u tom momentu ravnopravno šest ekipa konkurisalo. Svi smo mislili da će Sarajevo da bude šampion jer je nama bježao 13 bodova. Onda znate sami šta se desilo i Željezničaru. Ciljevi su bili samo Evropa."

Navodi da je mnogo energije potrošio na pripreme.

"Tih mjesec dana sam se umorio kao da sam dvije godine radio u Borcu. Imao sam enormnu želju da se nešto napravi i onda sam tu energiju pokušavao da prenesem. Međutim, nije nikakav otpor postojao ni ništa, nego je igračima trebalo malo vremena prije svega da me prihvate i shvate. Da taj sistem razmišljanja i rada mene i mog stručnog štaba dođe i dopre do njih. Otvorili smo prvenstvo nekom pobjedom i utakmica u Mostaru koju smo izgubili od Veleža je bila prekretnica. Nakon te utakmice i pred utakmicu sa Širokim u Kupu faktički dao ostavku čelnim ljudima kluba. Razmišljao sam kako nema potrebe da idem u Široki Brijeg, da se desi da ispadnemo, ja ću morati da odem. Manje-više mi je za mene nego klub sebi tu faktički skraćuje šansu za Evropu jer nam je prolazak u četvrtfinale u tom momentu bio apsolutno sve. U prvenstvu smo bili 5., a mnogo je lakše izboriti Evropu kroz tri utakmice Kupa, nego kroz 14 prvenstva. Na tom sastanku sam vidio da ljudi koji vode klub vjeruju da ja to mogu da iznesem i tad sam rekao svojim saradnicima d aćemo sigurno pobijediti u Širokom Brijedu. Tad sam ja dobio tu neku prekretnicu u glavi da možda neke stvari malo drugačije posložim i da to ne može odma preko noći da se ide, da će neke stvari doći ili neće doći. Mogu reći da sam imao i sreće da pobijedimo tu utakmicu."

Kaže da je Borac pred utakmicu sa Sarajevom dobio potvrdu da može do Evrope.

"Ta utakmica je najavljivana na neki poseban način. Enorman pritisak je stavljen na sudiju Mujića koji je, uzgred rečeno, sudio i prethodne dvije utakmice u kojima je Sarajevo pobijedilo na Koševu 4:2 i gdje je u Banja Luci bilo 2:2. I enomran je pritisak napravljen na njega pred tu utakmicu i ja stvarno moram da ga pohvalim. Mi smo tu došli do pobjede na jedan način koji je čitava BiH mogla da vidi da je Borac ozbiljna ekipa."

Maksimović ističe da ima izuzetan respekt prema protivnicima.

"Sarajevo i Željezničar su veliki klubovi za bivšu Jugoslaviju. To i historija pokazuje. Sve što kažem za njih mislim i za svoj Borac i za Velež i za Slobodu i za Čelik. Niko u regionu nema kao BiH 7-8 klubova koji su učinili nešto u bivšoj državi. Zato je draž fudbala u BiH ta neizvjesnost i to što uvijek imate 3-4 kandidaa za titulu. Realne su izjave da je Sarajevo Sarajevo i da je Željo Željo. I to je tako."

Navodi da je Borac u prvoj polusezoni imao dosta dobar pojedinačni učinak.

"Ali to sve nije izgledalo kao da je Borac tim i moj zadatak je bio da to sve pokušamo da ukomponujemo da budu ekipa, da shvate da je to jedina moguća stvar. I to se i ispostavilo tako. Nekako sam kroz te pripreme uspio da ubijedim igrače da me poštuju i da znaju da ću da budem pošten prema njima. Naravno igrač koji ne igra ne može biti zadovoljan. Ali mora da zna da je imao tretman kao čovjek, da je dobio sve uslove, a trenerski posao je da odlučuje. Mislim da smo dobre odluke donosili i rekao bih da je njihov učinak i uvećan i povećan u ovom dijelu sezone."

Smatra da Borac mora, prije svega, mnogo dobro da se pojača.

"Pet-šest igrača kalibra Vranješa, Ćorića. Ne samo igračkih, nego i profesionalnih i sa ambicijama. Mi imamo neke igrače koji su u nekim poznim godinama, a njihov motiv je enorman. Zato i traju. Ja vidim da oni žele da urade nešto veliko u Borcu. Već su uradili jednu dobru stvar ali klub definitivno ne namjerava da se zadovolji s ovim. Mnogo je teško igrati Evropu, putovati, pa se vratiti, igrati. Bh. liga je jako teška. Tako da s te strane moramo jako dobro da se pojačamo, da se ova ekipa nadogradi."

"Ova titula će nam, prije svega, dobro doći jer znam da je veliak razlika ako si šampion i ako si u Evropi. Čak sam čuo da je oko 700-800.000 eura razlika. Toliko više dobijaš kao prvi, nego kao drugi. Mi znamo svi šta znači budžet i on mora da se obezbijedi. Ali kada vi u startu dobijete milion eura koje zimus niste imali, to je jedan plus."

Za kraj, kaže da je fudbalsku karijeru morao da prekine sa 25 godina zbog dvije operacije leđa.

"Doduše vratio sam se poslije godinu i po dana, odigrao još pola godine u Borcu i s nepunih 27 godina prestao zvanično. Donio sam jednu jako tešku odluku da ne želim da igram fudbal da bih bio u Premijer ligi 10 godina, da bih igrao na neki način samo zbog plate. S te strane možda mi se sad ova titula trenera vratila. Sad iz ove perspektive apsolutno ne žalim što mi je rano prekinuta igračka karijera jer kad ovu satisfakciju dobiješ sa nepunih 37 godina, da budeš šampion BiH i države, najmlađi šampion u historiji Premijer lige, to je veliko zadovoljstvo."

federalna.ba