Plan rasta čeka na reforme: BiH rizikuje gubitak 373 miliona eura

U našoj zemlji stari problemi i podsjetnik na propuštene prilike. Nove puteve, bolnice, škole, digitalizaciju i projekte iz oblasti energetike Bosna i Hercegovina mogla je finansirati novcem iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. No, umjesto novih projekata, zbog neusaglašenih politika naša je zemlja ostala jedina bez ijednog eura iz ovog paketa. S obzirom na to da su sredstva dostupna do kraja naredne godine, a da vlast u Bosni i Hercegovini tek treba biti formirana, vrijeme nam nije saveznik.

Milioni eura na čekanju

Manje od dva mjeseca ostala su za provođenje dijela reformi da BiH ne bi izgubila 373 miliona eura iz Plana rasta. Penali se već naplaćuju pa je od prvobitnih milijardu i 25 miliona spalo na 917 miliona eura. I dalje mnogo novca za ispunjavanje uslova koji će svakako biti od koristi građanima ove zemlje, a ne samoj Evropskoj uniji.

„Direktno smo tražili od vlasti da primijene Reformsku agendu i Plan rasta. Evropska unija ostaje posvećena podršci ovoj državi u reformama koje mora ispuniti kako bi sredstva iz fondova bila dostupna. Ključni sporazumi moraju se ratificirati, a reforme provesti“, kazao je Adebayo Babajide, zamjenik šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Ratifikovanje sporazuma, usvajanje zakona o VSTV-u i Sudovima BiH i imenovanje glavnog pregovarača. Iako nije ostalo mnogo uslova, do njihovog usvajanja čeka se od decembra prošle godine. Jedina smo država koja nije dostavila ni listu infrastrukturnih projekata koje bi voljela finansirati iz tih sredstava.

Kanlić: Gube se i dodatna sredstva

Na listi projekata, osim putnih komunikacija, trebali bi se naći i obnova javnih ustanova, škola i bolnica, kao i drugi projekti koje bi mogli predložiti lokalni nivoi vlasti, pojašnjava Edo Kanlić, menadžer za zagovaranje i javne politike u organizaciji Transparency International u Bosni i Hercegovini.

„Na toj listi, osim putnih komunikacija, trebali bi biti i projekti obnove javnih ustanova, škola, bolnica i slično. To su potrebe lokalnih zajednica, a projekte bi ponajviše mogli delegirati niži nivoi vlasti, odnosno općine i kantoni. Mi ćemo, ako do juna 2027. godine ne uradimo ništa na provođenju reformi iz Reformske agende, izgubiti dodatnih 96 miliona eura“, upozorava Kanlić.

Iako još nemamo listu projekata, u reformskoj agendi okvirno se navode četiri oblasti za finansiranje: zelena i digitalna tranzicija, razvoj privatnog sektora i poslovnog okruženja, obrazovanje, tržište rada i sistem socijalne zaštite. Te četvrta oblast tzv. „temeljna pitanja“, odnosno, vladavina prava, funkcionisanje pravosuđa i demokratskih institucija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ipak, sve je na čekanju dok se ne oformi nova vlast.

Cenić: Izgubit ćemo taj novac

Ekonomska ekspertica Svetlana Cenić ne očekuje da će Bosna i Hercegovina uspjeti ispuniti preostale obaveze i iskoristiti sredstva iz Plana rasta.

„Ne očekujem ništa. Nažalost, izgubit ćemo taj novac. Rekla bih da je vjerovatnoća da se to ne dogodi 90 posto. Jedino bi se neko čudo moglo desiti. Ništa nismo uradili – ni ekonomski, ni politički, ni institucionalno“, ocjenjuje Cenić.

Neiskorišten novac od Plana rasta vrlo vjerovatno će biti preusmjeren drugim državama Zapadnog Balkana, poručuju sagovornici. Jer je princip Evropske unije jasan: novac ide onima koji isporučuju reforme i pokazuju spremnost da se u njih vrijedi ulagati.

federalna.ba

Federalna.ba dostupna je i kao mobilna aplikacija. Preuzmite je na Google Playu i App Storeu.