Geopolitika ili reforme? Ukrajina i Moldavija sve bliže EU, BiH na čekanju

Bosna i Hercegovina već dugo nije napravila ozbiljan iskorak ka otvaranju pregovora s Evropskom unijom. Unutrašnji problemi i politike kojima reforme nisu prioritet u velikoj mjeri blokiraju taj proces. Iako zahtjevi za usklađivanje domaćeg zakonodavstva s evropskim standardima ostaju isti, otvaranje pregovora s Ukrajinom i Moldavijom ponovo je otvorilo pitanje pozicije Bosne i Hercegovine na evropskoj sceni, ali i odnosa Evropske unije prema našoj zemlji.

Dug put ka članstvu

Veza Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom traje od 1997. godine, kada Evropska unija uspostavlja političke i ekonomske uslove za razvijanje bilateralnih odnosa. Od tada do danas proces trom i spor. Jedan korak naprijed vezao je dva nazad. Put dug, a zahtijeva više nego što Bosna i Hercegovina sa svojim uređenjem i politikama može ispuniti.

Od kandidatskog statusa Bosna i Hercegovina je u koloni koja vodi pregovorima i članstvu.

Sporadično su na čelo kolone stizali mnogi, ne i naša zemlja. Otvaranje pregovara za Ukrajinu i Moldaviju, koje ne kontroliraju ni vlastite granice, a pritom je Ukrajina i u ratu, otvorilo je pitanje pozicije Bosne i Hercegovine na putu ka Uniji, ali i odnosa Unije prema Bosni i Hercegovini?

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković (NiP) smatra da Evropska unija nedovoljno jasno adresira uzroke blokada evropskog puta Bosne i Hercegovine.

„Zašto objektivno ne govore o ovom problemu? Zašto nas sve stavljaju u isti koš kada dobro znaju da su kočničari SNSD i njihovi ministri, ljudi koji napuštaju sjednice Doma naroda kako se ne bi usvajali evropski zakoni? Evropska unija pokazuje nemoć u ovom procesu i ne pokazuje liderstvo. Pitao sam ih to javno više puta: Šta biste da sada predstavnici Dombasa ili nekih drugih okupiranih ukrajinskih teritorija imaju pravo veta i da mogu blokirati Ukrajinu, da li biste i s njima pregovarali?“, kazao je Konaković.

Reforme ostaju ključ

A upravo je Putin, prema mišljenju mnogih, taj od kojeg se Evropska unija sklanja. Geopolitičke prilike su i otvorile evropski kišobran nad Ukrajinom i Moldavijom. No, pozicija Bosne i Hercegovine uvijek ostaje ista.

Iz Delegacije Evropske unije kao pozitivan primjer na Zapadnom Balkanu izdvajaju Crnu Goru. Pokazatelj je to, kako navode, da vrata Unije otvara isključivo zakonodavni okvir kroz reforme. Bosna i Hercegovina i na tom polju stoji.

„Evropska unija se, kao što znate, priprema za proširenje prvi put od 2013. godine, uz tekuće pripreme za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. I druge zemlje u regionu, ali i šire, ostvaruju impresivan napredak. Nažalost, Bosna i Hercegovina zaostaje za drugima. Upravo su slabosti u oblasti vladavine prava među najvećim preprekama za napredak Bosne i Hercegovine na evropskom putu“, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luigi Soreca.

A to su zakoni o VSTV-u i sudu. Njih blokiraju vladajuće politike iz RS-a. A detektuju čak i analitičari izvan granica naše zemlje.

„Imate dio Bosne i Hercegtovine čiji autoritarni vladar govori da njegov entitet neće podržati pristupanje Evropskoj uniji. S druge strane, u Federaciji Bosne i Hercegovine nije formirana stvarna proevropska koalicija“, ocijenio je stručnjak za evropske integracije iz Hrvatske Davor Gjenero.

Potreban drugačiji pristup

Probleme na unutrašnjem planu ne spori niko. Ipak, Evropska unija, jasno je, BiH ne dijeli na entitete već je posmatra kao državu. Tako, zakona ima ili nema. Prilagođeni su Uniji ili nisu. Za ono između polemike nema.

Ipak, vidljivo je da su pod krovom evopske kuće dvije politike proširenja: jedna geopolitička, koju čine Ukrajina i Moldavija, i ona prema Zapadnom Balkanu. S akcentom na Bosnu i Hercegovinu, kojoj je evidento potrebna reforma, navodi profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Nedžma Džananović Miraščija.

„Potrebna je rekonstrukcija pristupa prema Bosni i Hercegovini i Zapadnom Balkanu. Crna Gora je izuzetak, a ne pravilo, i Evropska unija toga mora biti svjesna“, naglasila je Džananović Miraščija.

Građani sve skeptičniji

I tako dok neke zemlje kucaju na vrata Unije, nadu da će u skorijem periodu ozbiljan iskorak napraviti i naša zemlja, gube i građani kojih je 75 posto za ulazak zemlje u integraciju.

„Prije će ući Ukrajina nego mi. Mi smo duboko zaostali“, smatra jedan građanin.

„Trebali smo do sada, kad je Ukrajina već tako blizu, trebali smo i mi već ući. Sada se više ni ne nadam“, rekala nam je jedna sagovornica.

„Nama Evropa duguje još od 1992-1995. godine da uđemo u Evropsku uniju. Da li će se to desiti, ostaje da se vidi“, poručio je treći građanin.

Politika proširenje EU posljednjih godina pokazuje sve izraženiju geopolitičku dimenziju. Napredak Ukrajine i Moldavije pokazuje spremnost Unije da u određenim okolnostima ubrza procese integracija. Bosna i Hercegovina ostaje da te okolnosti čeka, ali to ne znači da reforme, prema mišljenju svin naših sagovornika, imaju alternativu.

federalna.ba

Federalna.ba dostupna je i kao mobilna aplikacija. Preuzmite je na Google Playu i App Storeu.