Dvadeset osam godina od potpisivanja Opšteg mirovnog sporazuma za mir

Danas se navršava 28 godina otkako je parafiranjem Mirovnog sporazuma u vojnoj bazi Rajt Peterson (Right Peterson) u Dejtonu (Dayton), u američkoj saveznoj državi Ohajo (Ohio), okončan rat u Bosni i Hercegovini. Dvadeset osam godina kasnije, u Federaciji BiH smatraju da je država sputana u razvoju ustavom koji je osmišljen ovim mirovnim sporazumom, dok u Republici Srpskoj smatraju da je taj entitet na današnji dan prije 28 godina dobio međunarodno priznanje.

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini parafirali su na današnji dan u Dejtonu, a potom i potpisali 14. decembra u Parizu, glavni akteri mirovnih pregovora - predsjednik tadašnje Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i tadašnje Jugoslavije Slobodan Milošević. Ovaj sporazum donio je građanima Bosne i Hercegovine ne samo mir nego i potpuno novo ustavno uređenje. Bosna i Hercegovina uspostavljena je kao država sastavljena od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske i Brčko distrikta, u kojoj žive tri konstitutivna naroda – Bošnjaci, Srbi i Hrvati te ostali. U godinama koje su uslijedile, pokazalo se da je ustavno uređenje postalo jedan od osnovnih problema u funkcionisanju moderne države i prepreka na njenom putu ka euroatlantskim integracijama i samom unutrašnjem funkcionisanju države. Nije postignut konsenzus niti o jednom prijedlogu ustavnih promjena. Sve je to uzrokovalo tešku ne samo političku nego i ekonomsku situaciju u zemlji.

Članovi akademske zajednice upravo su o tome razgovarali za Okruglim stolom o temi Kuda ide BiH. Predsjednik Foruma parlamentaraca BiH 1990. Miro Lazović:

„Za mene je osnovni razlog zbog čega se nalazimo u ovoj situaciji Aneks IV Dejtonskog mirovnog sporazuma, a to je Ustav, koji je dosta faličan, koji je u sebe ugradio etničke afirmacije, etničke politike. Na tim politikama rastu i razvijaju se etnički lideri koji od naših naroda prave etničke kaveze.“

Poslanik u Parlamentu BiH Šemsudin Mehmedović smatra da Ustav svakako treba mijenjati da bi se otkočili integracijski procesi:

„Imamo ambiciju da pokažemo da su Bosni i Hercegovini potrebne potpuno nove bosanske politike. Potreban je jedan potpuno novi politički narativ u BiH, u političkim odnosima, u političkom životu generalno, jer Bosna i Hercegovina ovakva, sa ovakvim ustavno-
-pravnim okvirom, sa ovakvim odnosima, ne može ni blizu biti članica Evropske unije i NATO-a.“

Istovremeno, u Republici Srpskoj je danas neradni dan. Ne slave potpisivanje mirovnog sporazuma nego, kako kažu, godišnjicu međunarodnog priznanja Republike Srpske. Predsjednik tog entiteta Milorad Dodik iskoristio je i ovu priliku da zaoštri retoriku:

„Nametanje visokog predstavnika mi smatramo korakom bliže mirnom razlazu u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina će se, nažalost, mirno razići. Da li će to biti u današnjem kišnom danu ili sljedećih dana, ja to ne mogu da kažem, ali da smo pošli tim procesom i da je voz otišao iz stanice i više se ne može vratiti, definitivno je jasno. To će se desiti na miran način i nikakvog sukoba u tom pogledu nema. Republika Srpska ne planira nikakvu nasilnu secesiju.“

Upravo ovu politiku za Radio Federacije BiH komentirao je profesor Senadin Lavić, koji optužuje kreatore Dejtonskog sporazuma da su negatorima Bosne i Hercegovine isporučili mehanizme opstrukcija:

„Oni koji su '96. godine, Karadžićeva strana u BiH i Miloševićeva strana galamili protiv tog ustava, shvatili su da su dobili u njemu fantastične mehanizme za uništavanje Bosne i oni te mehanizme majstorski, to jest đavolski koriste. Znači, taj veto, taj etnocentrizam, to legitimno predstavljanje plemena i tako dalje, su kategorije koje su nama nametnute. One ne postoje nigdje, ni u jednom ustavu u Evropi danas. Dakle, nigdje ne može jedna grupa ili dva, tri čovjeka da obore 55 glasova na nekoj parlamentarnoj skupštini. Dakle, ovdje je vrlo smišljeno organizirano uspostavljanje dejtonskog paketa, naročito Aneksa IV, kojim se onemogućava bilo kakvo razvijanje Bosne i Hercegovine.“

Povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pet udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine ponovo su zatražila od visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita (Christian Schmidt) da smijeni negatore genocida i presuda međunarodnih i domaćih sudova te na taj način pokaže svoju opredijeljenost i zaštiti žrtve u Bosni i Hercegovini.