Dok se deklarativno zalaže za ulazak u EU, vlast u RS-u konstantno radi na tome da državu unazadi na tom putu

Da kriminalizacija klevete udaljava Bosnu i Hercegovinu od Evropske unije, evropski zvaničnici upozoravali su i prije usvajanja Izmjena Krivičnog zakonika Republike Srpske. Dok se deklarativno zalaže za ulazak u Evropsku uniju, vlast u RS-u konstantno radi na tome da entitet i državu unazadi na tom putu. Kritike ignorišu, međunarodni zvaničnici i delegacije sa Zapada Dodiku nisu dobrodošli, a zakoni izglasani prethodnih mjeseci u entitetskom parlamentu, nailaze na osude zvaničnika iz Unije. Jedinstva nije bilo ni nakon jučerašnjeg sastanka Vijeća za stabilizaciju i pridruživanje, tako da zajednička izjava bh. delegacije nije potpisana, jer ministar Staša

Košarac nije bio zadovoljan stavkama koje se odnose na Republiku Srpsku, ali ni osudama visokog predstavnika Unije za vanjsku politiku, Josepa Borrella.

Bosni i Hercegovini je mjesto u Evropskoj uniji, a napredak i volja na putu ka napretku su osjetni. Ipak, delegacije Evropske unije i Bosne i Hercegovine, nakon sastanka Vijeća za stabilizaciju i pridruživanje, svjesne da postoje i određeni problemi. Borrell, visoki predstavnik za vanjsku politiku i sigurnost, osudio je odluke kojima se u RS-u ne provode odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika te veličanja ratnih zločinaca.

Ipak, komesar za proširenje, Mađar Oliver Varhelji, o tome nije govorio. On je samo poručio da je BiH dio Evropske unije te pohvalio brzo usvajanje budžeta.

„Kada sam rekao da osuđujem neodgovorne secesionističke izjave, svako shvata na koga mislim. Naravno, mi imamo kapacitet za reakciju ukoliko se situacija pogorša, imamo instrumente na raspolaganju, ali nećemo ih koristiti osim ako nije zaista neophodno. U svakom slučaju, to je nešto o čemu države članice treba da odluče“, kazao je Borrell.

A saglasnost svih država članica teško je postići, posebno dok je tu Mađarska, koja je protiv sankcija onima u RS-u koji podrivaju Ustav BiH.

Ipak, pod određenim pritiscima, moglo bi doći do popuštanja, kažu upućeni.

„Upravo mađarski komesar za proširenje gospodin Varhelji koji je vrlo blizak premijeru Orbanu, bio taj koji je prošli februar uveo sankcije Evropske komisije prema Republici Srpskoj i razloge za to valja tražiti u činjenici da mnogi i u Budimpešti i u Briselu su vršili ogroman pritisak da se do toga dođe“, smatra Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

Ni zajednička izjava, koju su trebali potpisati Krišto, Košarac i Helez nakon sastanka, nije potpisana. Razlog - neslaganje ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa da RS urušava BiH.

„Izjava mi je bila prihvatljiva, ne vidim razloga, nismo imali suglasnost jednog člana unutar nas da tu izjavu usuglasimo“, pojasnila je Borjana Krišto, predsjedavajuća Vijeća ministara BiH (HDZBiH).

„Bilo kakva zajednička izjava gdje se Republika Srpska dovodi u negativan kontekst je neprihvatljiva“, kaže Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (SNSD).

Iako su tihe finansijske sankcije Republici Srpskoj na snazi, jer ni pojedini krediti ovom entitetu nisu odobreni, Košarac smatra da nije stav EU da RS podriva Dejtonski sporazum. On je optužio ministra odbrane Zukana Heleza, da je zvaničnicima Unije prezentirao neargumentirane tvrdnje, ali je nezadovoljan i kasnijim obraćanjem Borrella.

Staša Košarac: Komesar Borelj je počeo da koristi jezik Sarajeva, a to nije dobra praksa. Hvaliti Savjet ministara, a da ne pomenete da njegov uspjeh direktno zavisi od stava i saglasnosti Republike Srpske predstavlja čistu manipulaciju. Da li Borrell zaista misli da Savjet ministara može usvojiti bilo kakvu odluku bez pozitivnog mišljenja Republike Srpske?

„Ono što je bitno je da je Evropska unija tačno rekla ko blokira procese, a to je Dodik i to isključivo Dodik. Ne toliko ljudi oko njega, oni samo slušaju ono što on kaže, pa i Košarac. On nije došao tu sam da odluči, već jednostavno radi po uputama Dodika“, kazala je Ivana Marić, politička analitičarka.

Ministar odbrane BiH kaže da je zadovoljan zajedničkom izjavom zemalja Evropske unije, posebno činjenicom da je i Mađarska osudila antiustavno djelovanje u RS-u. Za zajedničku izjavu delegacije BiH, kaže da nije želio praviti ustupke Košarcu.

„Bilo je sporno za ovog Stašu Košarca oko toga što oni pozivaju da se svi u BiH da svi priznamo genocid u Srebrenici i da se svi poklonimo žrtvama, tražili su da se doda i ostali zločini u BiH, međutim nije, to je integralni tekst, što meni nije bilo sporno da i to stoji. I u jednom pasusu kaže BiH treba treba napravit državni program I njemu je smetalo to državni tražio je da se izbriše, a naravno ja to nisam dao“, kategoričan je Zukan Helez, ministar odbrane BiH (SDP).

Predsjedavajuća Vijeća ministara BiH, Borjana Krišto, najavila je zajedničku sjednicu Vijeća i Državnog parlamenta, a sve s ciljem donošenja reformskih zakona koji su među 14 prioriteta Evropske komisije. Dijalog je ključan za napredak na tom putu, ali i konkretni potezi, koji bez političara iz Republike Srpske neće biti mogući. Ona očekuje da krajem godine počnu pregovori za članstvo BiH u Evrosku uniju, a presjek urađenog u ispunjavanju 14 prioriteta predstavit će Uniji u oktobru.

federalna.ba