Digitalna Estonija - Raj za startupe

Uspjeh Estonije kao jedne od zemalja EU-a sa najboljim poslovnim okruženjem, u Briselu koji se i dalje muči da pokrene poslovanje bez granica, nameće pitanje da li je moguće iskopirati estonski model.

Otvaranje kompanije u Talinu traje nekoliko minuta, dok se registracija, poreska pitanja i administrativne procedure obavljaju online, često bez ikakvog kontakta sa državnim službenikom. 

Zahvaljući toj efikasnosti, Estonija je jedna od članica EU-a koje su najpovoljnije za poslovanje, što otvara pitanje za Brisel kako jedna mala zemlja može tako da olakša poslovanje dok se Unija i dalje bori sa funkcionisanjem jedinstvenog tržišta ili pokretanjem plana EU-INC koji treba da pokrene razvoj startupa.

Redovno visoko rangirana

Uprkos populaciji od samo 1,3 miliona, Estonija je redovno visoko rangirana na globalnim indeksima startupa i inovacija.

U Estoniji radi više od 1.500 startupa čija je ukupna vrijednost u 2023. bila 36,3 milijarde eura, što je među najvećim vrijednostima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, piše briselski Euronews.

Istovremeno ekonomski utjecaj sektora koji zapošljava 19.700 ljudi raste i u prvom kvartalu prošle godine startupi su generisali više od 400 miliona eura prometa i platili 63 miliona na ime taksi na zaposlene.  

Brzina i predvidljivost

Mnogi osnivači startupa u Estoniji kažu da su ih privukli brzina (pokretanja posla) i predvidljivost, što su kvaliteti koji često nedostaju širom Unije.

Rainer Kattel sa Instituta za inovacije Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da se digitalna transformacija Estonije nije desila preko noći i da je takav put oblikovan mnogo prije nego što je zemlja stekla nezavisnost od SSSR-a 1991.

Kattel je ukazao na snažnu istraživačku bazu Estonije iz sovjetskog doba u oblati cyber i digitalnih tehnologija, uz blizinu Finske i Švedske tokom buma sistema GSM i Nokie.

On ukazuje i na značaj političkog vodstva - Estoniju su ranih devedesetih godina prošlog vijeka vodili mladi političari koju su shvatili da je konkurencija u mnogim industrijama nemoguća.

"Tražili su nešto brzo... Fokusiranje na digitalnu tehnologiju a ne na automobile ili tešku industriju bio je gotovo prirodan put razvoja", rekao je Kattel za briselski portal.

Princip "samo jednom"

Takav izbor estonskih lidera stvorio je državu u kojoj su gotovo sve javne usluge dostupne online. Sistem je zasnovan na sigurnom nacionalnom digitalnom identifikacionom dokumentu i principu "samo jednom", što znači da vlasti samo jednom traže informacije odnosno da sigurno dijele podatke preko decentralizovane baze.

Međunarodno najprepoznatljivija inovacija Estonije je e-prebivalište (e-Residency). Program pokrenut 2014. omogućava nerezidentima da od vlade dobiju digitalni identifikacioni dokument i vode estonsku kompaniju online u Evropskoj uniji.

Do 2023. e-rezidenti su osnovali oko 4.600 kompanija, što je bila petina novih estonskih preduzeća. Oko 38 posto startupa osnovanih 2023. bilo je povezano sa e-rezidentima.

Kako se navodi, program godišnje generiše 67,4 miliona eura poreza i taksi, što je oko deset puta više od vladinih investicija.

"Skype mafija"

Dalje se ukazuje i da je estonski sistem oporezivanja kompanija dizajniran da podržava rast biznisa, kao i na digitalne alate poput e-poreske uprave koji smanjuju administrativne poslove.

Kattel smatra da estonska digitalna vlada i ekosistem za startupe nisu jedna, nego dve različite uspješne priče i da je bum startupa uglavnom bio vođen ranim uspjesima privatnog sektora poput Skypea.

Prodaja Skypea početkom vijeka, kaže Kattel, dovela je u Estoniju kapital, iskustvo i globalnu mrežu a tu grupu preduzetnika neki zovu "skype mafija".

Dodao je da se estonski "jednorozi" ne oslanjaju na vladine sisteme podataka u poslovanju. "Nijedan od njih ne koristi državne baze podataka. U pogledu infrastrukture, to su gotovo potpuno odvojeni sistemi", rekao je Kattel.

Politički i institucionalni faktori komplikuju stvari

U tekstu se navodi da je estonski model utjecao na politiku EU-a. Međutim, kada je riječ o kopiranju, to je verovatno tehnički moguće ali politički i institucionalni faktori komplikuju stvari.

Kattel je rekao da je estonski uspjeh izložio i ograničenja jedinstvenog tržišta EU - poslije decenija integracije, kompanije se i dalje suočavaju sa 27 režima za preduzeća, fragmentisanim digitalnim uslugama i nacionalnin sistemima nabavki.

"Estonija pokazuje šta koherentan digitalni sistem može da uradi u jednoj zemlji. EU je još daleko od funkcionisanja kao potpuno integrisan ekonomski prostor. Glavni izazov nije nedostatak modela, već potreba za političkim odlukama koje idu dalje od tehnologije", rekao je Kattel.

federalna.ba/Beta