BiH zbog neusvojenih evropskihg regulativa postala poligon za pranje novca

Bosna i Hercegovina - država spektakularnih policijskih akcija i hapšenja osumnjičenih za organizirani kriminal, koje rijetko rezultiraju osuđujućim presudama. Hoće li takav ishod imati i opsežna akcija koju je provela SIPA po nalogu Tužilaštva Bosne i Hercegovine. U akciji kodnog naziva Black Tie 2 privedene su 23 osobe, dok je pritvor određen tek za njih troje. Akcija je povezana s međunarodnim narkokartelom Tito i Dino, čiji je vođa Edin Gačanin, koji je na američkoj crnoj listi. Ovo je tek jedan od primjera koji pokazuje da je naša zemlja pogodno tlo za sve vrste kriminala.

Nepostojanje transportnog koridora koji bi našu zemlju povezao sa zemljama EU nije prepreka da bh. prostor na međunarodnoj narko-ruti bude jedna od ključnih tranzitnih tačaka prema Zapadnoj Evropi. Nedavna opsežna akcija koju je podržao i Europol, zapravo, ne ukazuje na nove tokove već agilniju borbu protiv organizovanog kriminala. 

“Nije prvi put da se Bosna i Hercegovina spominje, a to pokazuje i da se sigurnosne službe, Tužilaštvo i Sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine mogu nositi s tim problemom. Vidimo da je to značajna pomoć FBI-ja, DEA-e i drugih američkih i evropskih službi, koje pomažu našim sigurnosnim službama u realizaciji ovih zadataka”, ističe Nedžad Korajlić, profesor na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije UNSA.

Prema zapljenama, na balkanskom tržištu najtraženiji su spid i kokain. Dobit od prodaje narkotika najčešće se pere kupovinom nekretnina, za koje se ne traži porijeklo imovine. Bosna i Hercegovina sa zakonima koji dovoljno ne regulišu ovu vrstu tržišta ozbiljan je poligon za pranje novca.

“Kao alat se koristi da bi se ilegalni novac dobijen od droge stavio u legalne tokove i u tržišta, i to se uglavnom radi kroz građevinske aktivnosti. Ne treba zaboraviti ni kupovinu skupocjenih stanova, nekretnina, automobila i drugih sredstava”, navodi Armin Kržalić, profesor na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije UNSA.

“Nužno jedan bez drugog fenomena ne mogu opstati, jer sav prljavi novac koji se zaradi od droge se mora ubaciti u legalne tokove. Ne postoji zemlja koja nije i ne može biti predmet pranja novca. Bosna i Hercegovina zbog svojih neusvojenih evropskih regulativa predstavlja puno bolji potencijal za pranje od neke druge države”, objašnjava Sandi Dizdarević, profesor kriminalističke psihologije.

Za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala osim tehničkih i ljudskih kapaciteta potreban je profesionalan upravljački kadar koji će rukovoditi radom sigurnosnih agencija - ocjena je struke.

“Pitanje je samo volje i htijenja, a to nas vodi do pitanja kadroviranja - pitanja svih pitanja - postavljanja menadžera, rukovodilaca na sigurnosnim pozicijama, na odgovornim pozicijama jer oni su ti koji trebaju inicirati odgovoran rad za ono za šta su postavljeni, to jeste, da dođu do svog cilja”, napominje Kržalić.

“Ako politika bira članove Nezavisnog odbora, a oni opet postavljaju prve ljude policijskih agencija, onda postoji jasna kauzalna veza između ovoh fenomena”, ističe Dizdarević.

Bh. teritorija odavno je prepoznata kao neuralgična tačka migrantske rute zbog našeg geografskog položaja, koji ni za prekogranični organizovani kriminal nije beznačajan, posebno za rasturanje narkotika zbog čega je sve značajnija prisnija saradnja policijskih agencija na međunarodnom nivou.

federalna.ba