ZELENA AGENDA: DO 2050. POTREBNO IZBACITI UGALJ

Deklaraciju o Zelenoj agendi države Zapadnog Balkana potpisale su 2020. godine na samitu u Sofiji. Njome su pristale na to da će do 2050. godine izbaciti ugalj iz upotrebe te da će povećati obnovljive izvore energije. Za ispunjenje ciljeva, Evropska unija predvidjela je i paket pomoći vrijedan devet milijardi eura.

Bosna i Hercegovina ima značajne razvojne potrebe, uključujući sektor okoliša i trebat će vanjsku podršku za projekte zaštite okoliša, klime i održivosti da bi postigla ciljeve Pariškog sporazuma za 2030. i 2050. godinu. Isto tako, ukoliko BiH želi postati članica Evropske unije, morat će ispuniti okolišne standarde.

“Zelena agenda Evropske unije osigurat će 9 milijardi eura direktnih bespovratnih sredstava i potencijalno mobilizirati 20 milijardi eura privatnih ulaganja u razdoblju 2024-2030. Trenutno nema dostupnih detalja o tome koji će iznos sredstava dobiti svaka država Zapadnog Balkana. Ključni prioritet Unije je prihvatanje potpune tranzicije na cirkularnu ekonomiju u zemljama Zapadnog Balkana”, saopšteno je iz Evropske unije.

Neke od ključnih oblasti Zelene agende su obnovljivi izvori energije, odbacivanje uglja, upravljanje otpadom, kao i održivi sistem za snabdijevanje hranom te ruralna područja. Evropska unija nije nametnula sve ovo Bosni i Hercegovini bez ikakve pomoći već kroz aktivnosti i projekte pomaže da sve ovo bude provedeno, kaže Maja Čolović Daul, stručnjakinja za okoliš i upravljanje otpadom:

„To znači da se u svim sferama, kada govorimo o zagađenjima zraka, zemljišta i vode, urade projekti u smislu pročišćavanja otpadnih voda, tretmana i prevencije zagađenja zraka i zemljišta. Pa onda u sferi rada i industrije, sferi dekarbonizacije, odnosno proizvodnje električne energije. Znači, postoji jedan set raznih aktivnosti kroz različite pilare evropskog zelenog dogovora na koji način i koje aktivnosti da se implementiraju da se ispune ciljevi nulte emisije.“

Otkad je potpisana Sofijska deklaracija u našoj državi su napravljeni određeni akcioni planovi i strategije, međutim njihove primjene nema. Evropska unija za uloženi novac traži konkretne rezultate, a ne obećnja, kaže struka. Denis Žiško, Aarhus centar BiH:

„Naši političari su uzeli milione ako ne i milijarde na osnovu obećanja i nisu ništa uradili. Sada je to uslovljeno konkretnim projektima koji su u skladu sa Zelenom agendom i sa onim što je potpisano sofijskom deklaracijom.“

Oko 60% električne energije u Bosni i Hercegovini se proizvodi iz termoelektrana, a elektro sektor bi trebao biti najbrže dekarboniziran. Prije toga, morat će ispuniti veliki broj nepopularnih mjera. Denis Žiško, Aarhus centar:

„U sljedećih 10 do 15 godina će se taj sektor rudarstva zatvoriti. Postoji novac za pravilnu tranziciju za područja ovisna o uglju i hajde da vidimo zajedno na koji način da taj proces bude što bezbolniji.“

Mirza Kušljugić, Centar za održivu energetsku tranziciju RESET:

„Nas već ozbiljno prozivaju iz EU da definišemo datum kada ćemo prestati koristiti ugalj za proizvodnju električne energije.“

Maja Čolović Daul, stručnjakinja za okoliš i upravljanje otpadom, kaže da je Bosna i Hercegovina, što se tiče energije, uradila strategiju o smanjenju emisija i što se tiče zakona ispunjavamo mnogo toga, međutim:

„Mi uvijek govorimo o velikim infrastrukturalnim projektima za koja nađemo sredstva, međutim, ti se infrastrukturalni projekti u njihovoj operativnoj fazi pokazuju kao nešto što nije promišljeno na vrijeme. U smislu da mi ne osiguravamo sredstva za upravljanje tim projektima. Nemamo kapacitete ljudske za upravljanje tim projektima. Što znači, mi koristimo i želimo sredstva koja su nam data, ali ih ne implementiramo na pravi način da bismo doprinijeli svim tim ciljevima na koje smo se obavezali, niti trenutno imamo sistem kojim pratimo i vršimo monitoring.“

Očekuje se da će Evropski zeleni plan, putem Zelene agende, potaknuti razne reforme u Bosni i Hercegovini koje indirektno mogu pomoći zemlji da razvije domaće mehanizme za privlačenje više zelenog kapitala. Međutim, i ovdje je potrebno ispuniti uslove i obaveze koje su zahtjevne i izazovne, a evidentno je da institucijama sporo ide njihovo ispunjavanje.