Za FR Kovačević: Hitno donijeti zakon o GSS-u

Razgovarala: Amra Ličina

Misija spašavanja stradalih u zemljotresu u turskom gradu Hataju (Hatay) je završena. Jedan dio pripadnika Gorske službe spašavanja Federacije BiH sinoć se vratio kući, dok drugi dio očekujemo danas. GSS je pokazao nevjerovatnu požrtvovanost i hrabrost tokom spašavanja zemljotresom pogođenih u Turskoj. Senad Kovačević, jedan od vođa tima GSS-a Federacije Bosne i Hercegovine, za Radio Federacije je kazao da bez obzira na velik broj spašenih života ostaje žal za tri izgubljena dana u čekanju odobrenja vlasti za odlazak u Tursku i ukazuje na nužnost hitnog donošenja zakona o GSS-u.

Gospodine Kovačeviću, misija spašavanja stradalih u zemljotresu u turskom gradu Hataju je završena. Jedan dio pripadnika Gorske službe spašavanja Federacije BiH sinoć se vratio kući, dok drugi dio očekujemo danas.

„Mi smo na putu, vraćamo se kući. Mi smo ekipa koja nije imala tu privilegiju da putuje avionom. Otišli smo vlastitim vozilima i završili svoj dio misije. Nastavićemo na neki drugi način da pomažemo ovom narodu u Turskoj. Ali sada ćemo pričati o GSS-u i ovoj misiji koju smo upravo završili.“

 Naravno. GSS je pokazao nevjerovatnu požrtvovanost i hrabrost tokom spašavanja zemljotresom pogođenih u Turskoj. Koliko zalaganja je bilo u momentima kada je to najviše trebalo, govori činjenica o 26 živih spašenih ljudi iz zgrada srušenih tokom zemljotresa? Molim Vas, možete li nam ispričati nešto o misiji, pokušati prenijeti viđeno?

„Pratili ste nas, i zaista vam hvala na tome, od samog početka kada smo vršili taj pritisak na naše institucije i naše vlasti da nas napokon angažuju u nekim ovakvim katastrofama. Nažalost, kod nas dobrovoljci su uvijek spremniji od institucija kada je teško. U Hataju smo bili nekih 7-8 dana. Do samog Hataja smo putovali 58 sati. Jako iscrpljujući je sam put bio do tamo. Čim smo došli, a došli smo nekad u šest sati navečer, odmah smo otišli na teren, radili smo do sedam sati ujutru. Odmorili smo se neka tri sata i nastavili smo da radimo. I tako sedam dana. Vraćamo se sa pomiješanim emocijama. Jako smo iscrpljeni i umorni. Mislimo da smo mogli mnogo više da uradimo da smo došli na vrijeme, da smo došli ta dva-tri dana koja smo zakasnili. Mogli smo jako puno da uradimo. Zbog toga nam je ostao jedan žal, jedan taj teret. Ali eto, mi smo uradili ono što smo mogli. Zaista nismo brojali žive i mrtve koje smo vadili. Mi smo jednostavno išli da uradimo to što je do nas i mislim da smo to uradili i da smo osvjetlali obraz države i svih naših sugrađana. U Turskoj sa nama su zadovoljni pripadnici turskih spasilačkih snaga, vojske, policije, tako i kolege iz drugih spasilačkih službi iz čitave Evrope sa kojim smo radili svaki dan na terenu bez ijedne ružne riječi, to sam stalno ponavljao. Vladala je jako dobra atmosfera među spasiocima. Svi su radili kao jedan tim.“

 Gospodine Kovačeviću, Vi ste i svi članovi GSS-a zaista naš ponos. I upravo sve ovo o čemu smo pričali, govori o nužnosti hitnog donošenja zakona o GSS-u na nivou države. S obzirom na to da ste deset dana proveli na terenu u misiji spašavanja života, možete li nam reći koliko bi jedan ovakav zakon olakšao rad na terenu? Evo zakasnili ste tri dana i Vi kažete da se zbog toga osjećate loše i osjećate grižnju savjesti?

„Naravo, ali veću grižnju savjesti bi trebali da osjećaju te naše institucije koje trebaju da donesu zakon o GSS-u. Ja bih zamolio sve medije da apelujemo na donošenje tog zakona, zakona o

GSS-u, barem na nivou Federacije. Nije ovo prvi put da smo mi spremni. Mi smo bili spremni da krenemo kada je bio zemljotres u Izmiru, Petrinji, Albaniji. I onda prođe pet dana i ljudi nam kažu, kolege sa terena, da nema potrebe da dolazimo. A mi ovamo se ganjamo pet dana sa našim institucijama da nas puste da idemo. Zakon nam je potreban prilikom regulisanja našeg angažmana. Jer mi smo došli u tu jednu humanu misiju, a naši ljudi strahuju da li će dobiti otkaz kada se vrate kući. I zbog svega toga, zaista nam je potreban taj jedan zakon. Znači, od našeg angažmana do našeg statusa u akcijama spašavanja, sve bi se tim zakonom regulisalo.“

 Moramo napomenuti da je jedan spasilac, pripadnik GSS-a Prenj iz Konjica, dobio otkaz zato što je otišao na nekoliko dana u misiju spašavanja unesrećenih građana Turske, što se sigurno ne bi desilo da postoji zakon o GSS-u? 

„Vidite, nažalost, mi godinama apelujemo da nam je zaista neophodan zakon. Ako ne može na nivou države, možemo ga donijeti na nivou Federacije. Ja apelujem na sve da se što prije i koliko je moguće ubrza donošenje tog zakona.“  

 Pretpostavljam da postoje neke scene koje nećete moći zaboraviti? Čitali smo ovih dana statuse članova GSS-a iz cijele Bosne i Hercegovine koji su učestvovali u akcijama spašavanja u Turskoj i mahom su bili veoma emotivni.

„Bilo je tu svega. Bilo je trenutaka kada moral padne, budemo iscrpljeni i počnemo da gubimo volju. Ali onda se dese te neke lijepe stvari i onda nam se vrati moral. Ipak, većina je bila slika tih ružnih stvari i ne bih zaista da detaljišem i to ćemo mi čuvati za sebe, jer zaista je bilo teško i emotivno.“

 Molim vas, imate li za kraj neku poruku? Građanima koji su zaista pokazali veliku humanost, a i političarima?

„Nisam u velikoj mjeri imao priliku da pratim naše medije, ali evo sada dok smo u putu, vidim da je u BiH, što se tiče naših sugrađana, jako pozitivna atmosfera i da su svi raspoloženi da pomognu koliko mogu i ja im se zahvaljujem na tome. A već sam kritikovao ove naše institucije i vlast, tako da ne bih više ništa o njima.“