Tri sestre karatistkinje i dva brata tekvandoista

Tri sestre karatistkinje i dva brata tekvandoista - zajedno treniraju i pod zastavom Bosne i Hercegovine osvajaju medalje na najprestižnim takmičenjima.

„Počela sam sa karateom kada sam imala samo 3 godine. To je više bilo na inicijativu roditelja jer su oni bili treneri u Karate klubu IPON. I pojavila se ta ljubav na prvi pogled - ako tako mogu da kažem. Nakon mene je krenula i moja sestra Emina. Nas dvije smo napravile prve korake u karateu sa 3-4 godine. Nakon mene je krenula Ajla, Edina i dok su se svi izredali... Mi smo desetočlana porodica i svi se bavimo karateom“, priča Nejra Sipović

Nejra, Emina i Ajla najstarije su od osmero braće i sestara. Otac i majka su im bili treneri karatea, te su se tako od malih nogu zaljubile u ovaj sport. Njih tri zajedno treniraju dva puta dnevno i svoju svakodnevicu ne mogu zamisliti, a da nisu zajedno.

„Moji prvi koraci u karateu su bili više kroz igru, da to bude kao obdanište, kao neka zabava. Kad sam izašla na svoje prvo takmičenje, bilo mi je interesantno, željela sam da se i dalje takmičim, da osvajam medalje - medalje su motivacija koja vas tjera da idete dalje“, kaže Emina Sipović.

„Ja sam tip osobe koja se ugleda na svoje sestre. Da nije mojih sestara, ja ne bih ni trenirala karate vjerovatno jer to nije neki sport koji me prije privlačio. Meni je dalo samopouzdanje to kad sam vidjela da one treniraju, pogotovo da osvajaju medalje“, govori Ajla Sipović.

Ipak, atmosfera na treningu je, kažu, takmičarska. Razlog što su toliko uspješne je što se na sparingu međusobno ne štede. Jer, iako su uvijek prvo sestre, na tatamiju su protivnice. Taktika koja očito funkcioniše, uzmemo li u obzir stotine medalja koje imaju u svojoj kolekciji. A Evropsko prvenstvo početkom 2024. godine bilo je prvo takmičenje na kojem su nastupile zajedno. Uz osvojene medalje, ispisale su i historiju.

„To je bio prvi put da su tri sestre na istom Evropskom prvenstvu iz jedne vrlo male države osvojile tri medalje - to je bilo veliko ne samo u državi nego u Evropi i u cijelom svijetu“, podsjeća Ajla.

„Dogovorile smo se noć pred polazak - rekle smo da idemo da osvojimo medalju, koja god da je, idemo sve tri da osvojimo medalju“, sjeća se Emina.

Karate, osim fizičke, zahtijeva i izuzetnu mentalnu spremnost.

„Pričamo jedna s drugom pogotovo ako nam izađe ždrijebna lista i gledamo koga sve imamo od protivnica. Jedna drugu motivišemo i smišljamo taktike koje ćemo da radimo taj dan. Pogotovo ako su neke protivnice koje Nejra zna, moju ili Emina Nejrinu“, objašnjava Ajla

A ono što su sestre Sipović u karateu, to su braća Husić u tekvondou. Nedžad i Benjamin su jedni od zaslužnih što je tekvondo u protekloj godini postao najtrofejniji olimpijski sport u Bosni i Hercegovini.

„Ova godina je bila jako teška, imali smo mnogo evropskih turnira na kojima sam uzimao većinom medalje. Da nije bilo trenera mojih i mog brata koji je bio tu podrška, ne bi bilo rezultata“, kaže Benjamin Husić

„Sigurno mogu da kažem da je on veći potencijal nego što sam ja i da publika može da očekuje puno od njega u budućnosti jer ja sam prošao kroz dosta tih nekih stvari i mogu puno da mu objasnim. Naravno da i on meni pomaže kada su pripreme u pitanju. Dobar je sparing partner, ja sam njemu dobar sparing partner i velika čast i zadovoljstvo mi je da imam priliku da budem rame uz rame sa bratom“, ističe Nedžad Husić.

Sestre Sipović i braća Husić su jedne od najpozitivnijih bosanskohercegovačkih sportskih priča. U 2025. im želimo još više medalja, te da ih kroz karijeru prate uspjesi, a zaobiđu povrede.

federalna.ba