Pašović: Govorenjem istine unaprijediti bh. društvo, ne treba da se plašimo

Potpuno sam šokiran, zgađen i prestravljen onim što smo čuli, kazao je bh. redatelj Haris Pašović za Dnevnik D Federalne televizije, osvrćući se na slučaj 'Moamer Kasumović'.

Ističe da je najvažnije da svi zajedno kao društvo izrazimo solidarnost sa žrtvama i da izrazimo zahvalnost mladom čovjeku koji je progovorio o ovom slučaju nakon predstave.

„Bio sam na predstavi, htio sam da snimim to što govori, nisam znao šta će reći, ali bilo mi je neobično da neko zaustavlja publiku da nešto kaže. On je rekao - molim vas, nemojte da snimate, i ja nisam. I onda je on vrlo potresen, vrlo uzbuđen, uz ohrabrivanje glumaca i publike rekao ime svoga zlostavljača i rekao da postoji sudska presuda. U tom trenutku nije bilo jasno da se, zapravo, govori o dvije žrtve Kasumovića“, objašnjava Pašović.

On, iskreno rečeno, nije neki moj kolega, navodi dalje Pašović, dodavši da je Kasumovića vrlo površno poznavao.

„Ja nisam radio s njim, i on je bio u televiziji, bio je dosta u komercijalnim projektima u kojima ja nisam bio uključen, ali naravno znao sam ko je. Ja sam tu predstavu pozvao na Festival, iako je ona već bila u Sarajevu, krajem maja, početkom juna, igrana je u Kamernom teatru i tada sam vidio da je to izvanredna predstava. Međutim, 70% publike je i sa te predstave u Sarajevu izašlo tada. Ja sam bio zapanjen. Vidio sam da se radi o izvrsnoj predstavi koja tretira jednu tako važnu temu“, kaže Pašović.

Na pitanje zašto su tada izašli, a ovaj put ostali, Pašović odgovara:

„Mislim da je prvi put taj izlazak nekako bio zatvaranje očiju pred jednim problemom za koji se, evo, ispostavlja da je prisutan. A s druge strane, mi smo pripremili publiku kakva je to predstava. Nekako smo imali bolji ambijent, na Sarajevo Festu za tu predstavu. I nakon toga pokrenula se i medijska priča i mnogo reakcija kada je sud potvrdio tu činjenicu, to je bilo onda jasno da je taj mladi čovjek napravio jednu vrlo veliku stvar, da je zaštitio Bog zna koliko djece i da je, zapravo, to rezultiralo ukidanjem svih emisija i serija u kojima je Kasumović igrao“.

Nismo dovoljno glasni

Odgovarajući na pitanje jesu li reakcije kolega iz branše, svijeta teatra, filma, produkcije, bile primjerene, kazao je da jednim dijelom jesu, jednim dijelom nisu.

„Jedan broj ljudi, interesantno, najviše onih koji nisu radili s njim, se odmah javio, i Jasmila Žbanić, i Adnan Lugonić, i Dino Mustafić, i Maja Salkić… Jedan broj ljudi koji ga je dobro poznavao, imao je neku teškoću, prosto da spozna tu činjenicu, pa se javila Mona Muratović, koja je bila i njegova prijateljica, koja je bila potpunom šoku od svega, a tek kasnije su počele i dosta stidljivo da se javljaju produkcije koje su radile s njim i ja iskreno mislim da sve produkcije koje su radile s njim i svi oni koji su pravili te velike mega projekte, da oni nekako imaju obavezu da se jave“, naglasio je.

Kada je riječ o diskriminaciji na spolnoj, rasnoj, nacionalnoj osnovi, maltretiranju, zlostavljanju žrtava, branjenju prava na slobodu govora, izražavanja i mišljenja, Pašović naglašava da na ove teme nismo dovoljno glasni, a još gore - nismo dovoljno efikasni.

„Znači i kad se progovori o nekoj od tih tema, to nekako iscuri bez rezultata. Ja, i svi mi na Sarajevo Festu, smatramo da je doprinijelo to što smo mi pozvali tu predstavu 'Tiho, tiše'. Mi nismo znali šta će se dogoditi, ali smo znali da je to važna tema o kojoj treba da se govori, a naš Festival upravo ima fokus na te teme, ne na neke spoljne činioce, nego na teme. I evo, to je rezultiralo u jednoj društvenoj akciji, u jednoj povećanoj svijesti i roditelja, i djece, i nastavnika, društva u cjelini, konačno gašenju svih tih emisija. Znači, ima neku posljedicu to što smo uradili“, poručio je.

Pašović je odgovorio i na pitanje je li Bosna i Hercegovina sekularna država.

„To je vrlo teško pitanje. Na papiru ona jeste to, a da li je ona de facto to, to moramo da otvorimo kao temu, da svi zajedno u jednom dijalogu to procijenimo. Jer ako religija ima toliko upliva u državu, kao u Republici Srpskoj gdje, sveštenici osvešćuju javne ustanove kao što su obdaništa ili škole kad se naprave ili zgradu vlade čak itd. Ako je u Hercegovini na nekom događaju otvaranja pošte također sveštenik to posvetio. Ako u Kantonu Sarajevo se skraćuju časovi zbog Ramazana u osnovnim školama, i to su samo neki od primjera gdje mi vidimo da religija jako puno ulazi u domen države, a sekularizam nije ateizam. Sekularizam je samo razdvajanje poslova države od duhovne sfere u koju spada i religija i ateizam i neki drugi oblici duhovnosti. Religija već ima vrlo veliki privilegovan položaj u društvu. U tom smislu su i odgovornosti religije, ne da zadire u domen države, nego da pomogne društvu da ono ozdravi“.

Osvrćući se na današnje stanje društva u Bosni i Hercegovini, i kroz društvenu, ali i političku prizmu, istakao je da smo 'u vrlo ozbiljnoj situaciji'.

„Evropska statistika utvrdila je da mi imamo najmanji broj visoko obrazovanih stanovnika, da imamo jedan užasno veliki broj, radi se o desetinama hiljada mladih ljudi, profesionalaca koji odlaze zauvijek iz zemlje svake godine. Imamo epidemiju femicida, imamo razne probleme koje mi ne tretiramo. A znate, nekako taj utisak da smo mi jako moralni se stvara time da mi sad imamo tri festivala koja se bave isključivo ili centralno Palestinom. Ja, naravno, kao i vi, kao i svako normalan, izražava solidarnost sa patnjama Palestinaca. A da li mi trebamo baš tri festivala u kontinuitetu koji se bave samo tom temom, a imamo epidemiju morbila zbog zatucanosti ljudi koji neće da vakcinišu svoju djecu. Znači, mi imamo svoje teme koje moramo da kandidujemo u javnom prostoru i da napravimo dijalog koji će pomoći našoj djeci, našim ženama, našim muškarcima, ljudima, smatra Pašović.

Dalje navodi da je 'lakše biti moralan tako što ćeš na jedan apstraktan način izražavati podršku ugroženim Palestincima, za razliku od ugroženih Ukrajinaca, za koje ne vidim toliko podrške, i koji već dvije godine trpe rusku agresiju'.

Politika stvara ambijent u kojem se ljudi boje govoriti

Mi imamo jednu društvenu inverziju, govori Pašović.

„Stvara se jedan utisak da ako govoriš kritički, da si ti neprijatelj, da si izdajica. Poslije ovoga večerašnjeg razgovora sa vama, ja ću imati sigurno puno negativnih komentara koji će dolaziti ili će pisati neko protiv mene da sam ja protiv muslimana, što je besmislica. Ja mogu da razumijem ako se neko naljuti na to što ja govorim. Ali isto tako, imam pravo da kažem svoje mišljenje i ja prihvatam da neko drugi misli drugačije, pa i to da se naljuti na mene. Ali ljudi se boje da kažu svoje mišljenje i to je nešto što je vrlo veliki problem. Ljudi se boje u Sarajevu, ljudi se boje u Mostaru, ljudi se boje u Banjoj Luci, u malim mjestima ljudi se boje. Politika mora da stvori ambijent u kojem se ljudi ne boje da govore. A mislim da politika stvara ambijent u kojem se ljudi boje da govore“, tvrdi on.

Upitan u kakvom ambijentu rade umjetnici i diktira li politika repertoare, kaže:

„Što se tiče Kantona Sarajevo i ovo okruženje koje ja poznajem, moram reći da nemamo mi politički pritisak, koliko ja mogu da vidim, kad je u pitanju repertoar, šta ćemo igrati, kad ćemo igrati. Meni niko nije rekao napravi ovakav festival, nemoj napraviti takav i tako dalje. Mi imamo jednu drugu vrstu, ili autocenzure, a s druge strane imamo neke rukovodioce kulturnih institucija koji guraju neku svoju agendu, ili koji guraju čitav taj projekat u nešto komercijalno, što onda mediji prihvate“.

Ministrica Vlaisavljević demontirala multikulturalni prostor BiH

Zatim se osvrnuo na finansijski utjecaj, kazavši da je federalna ministrica kulture Sanja Vlaisavljević napravila raspodjelu novca na takav način da je ona zapravo demontirala jedan multikulturalni prostor u BiH, etnicizirala tu podjelu.

„Recimo ovakvim kritičkim festivalima, ili multikulturalnim u našem slučaju, mi smo dobili 4.000. Što je stvarno jedan minimalan iznos za koji mi ne možemo naravno ništa da uradimo. Tako da je apsurdno da nas finansira više Njemačka nego naša zemlja. Moguće je preko dodjele financijskih sredstava utjecati na to da neki ljudi malo, da spuste loptu, da ušute“, istakao je Pašović.

Za kraj, kazao je da svi trebamo biti ohrabreni - da kritičkim govorom, istinom, dijalogom možemo unaprijediti okolinu u kojoj živimo, naše društvo i naše živote.

„Ne treba da se plašimo, niti treba da se ljutimo na nekoga ko ima drugačije mišljenje. Mi živimo u jednoj zemlji velikih različitosti i te različitosti su bogatstvo, a ne problem“, zaključio je Pašović.

federalna.ba