Mirza Ćatibušić: Zona komfora je izvor zla

Ovoga jutra u kulturnim minutama Juatranjeg programa gostovao je Mirza Ćatibušić, direktor Narodnog pozorišta Tuzla. 

-75. godišnjica Narodnog pozorišta Tuzla-

''Sretni smo što 75. rođendan proslavljamo onako kako to i treba, novom pozorišnom premijerom. Sutra premijerno izlazi predstava Aleša Kurta ''Tri prikazivanja Boga''. Time ćemo obilježiti rođendan. Sa naškom dragom publikom družit ćemo se sutra od 19 sati. Mi smo dosta govorili o tome koliko, zapravo, nekada relanost pobjeđuje imaginaciju. Kada je tekst nastajao za ovu predstavu, tada nismo imali ni agresiju na Ukrajinu, ni strahotu genocida koji se dešava u Gazi, a nekako su ti događaji došli poslije i pokazali koliko je ideja o ovoj predstavi neophodna. Mi se bavimo kao što je i rečeno sa tri referentne tačke u historiji. Radi se o opsadi Staljingrada, druga je grasna komora u Auschwitzu i treća jednočinka tematizira ljud ekoji su bili zatvoreni na Golom otoku. Tri univerzalne opšte priče koje opet glumci na svoj način tematoiziraju. Mi živimo u opštoj dehumanizaciji gdje ljudski život predstavlja statističku informaciju. Živimo u društvu u kojem generalno nedostaje empatije. Ali ta otuđenost nam daje komfornu zonu da budmeo zli. Jako je teško biti prema nekome zao uživo, a kada nas dijele ekrani i tastature monog je lakše. Kada se mržnja rasplamsa povratka nema. Pozorište ima moć koja dolazi iz te neposrednosti. Jedno je glati film, ali taj direktni kontakt publike i glumca je jako bitan. Bitno je da naučimo publiku nečemu. Predstava je dobra za mlade ljude koji sada odrastaju u informacionom vrtlogu. Pozorište predstavlja adekvatan način za doživljaj. Film možete zaustaviti, a u pozorištu imate žive ljude koji vam govore nešto. Ukoliko neko pročit aknjigu na tu temu ili sazna nešto o tome, onda smo ispunili svoj cilj. Pozorište nema magični štap da mijenja svijet, ali pozorište može naučiti ljude d abudu ljudi, pogotovo ova sutrošnja predstava. Poštujem i rzavoj tehnologije, umjetnu inteliganciju i sve, ali mislim d apozorište nikada neće biti ugroženo. Od antičkog perioda pa sve do danas. Koliko god nas okolnosti života odvedu na neku stranu, ljudski kontakt ostaje'', kazao je.

-Repertoarska politika-

''Mislim da je ustanova poput Narodnog pozorišta Tuzla ima tu odgovornost da repertoar kreira na opštim i univerzalnim stvarima. Mi se vodimo da publici nudimo raznovrstan sadržaj. Da se svaka premijera zalikuje od prethodne. Prethodnu sezonu smo posvetili izvedbama domaćim autorima, to mislim da je neophodno.  Na taj način se štite domaći autori i omogućava da neko od naših autora postane domaći klasik. Trudimo se da ponudimo raznovrstan sadržaj. Tuzlanski kanton ima oko milion ljudi, mislim da ne postoje pozorišta u manjim sredinama. Bila je jedna ideja gdje bi se nekoliko manjih gradova udružilo kako bi formiralo jedno novo pozorište. Imate i ljudske resurse kojima se to može pokriti, a i rubne gradove i mjesta iz kojih je ljudima problem dolaziti u Tuzlu na predstavu. Javlja se problem neadekvatnosti sala. Potrebno je malo volje da se to unaprijedi. Nemamo vremena da se bavimo sporednim temama. Kao i u kinematografiji i kod nas je slična situacija. Trebaju se roditi nova mjesta u kojima bi se umjetnici bavili time'', rekao je.

-Izazovi Narodnog pozorišta-

''Neću reći ništa novo ako kažem da su problemi materijalne prirode. To jste jedan od najvećih problema i stvara sve druge sa kojima se susrećemo. Od nedostatka kadrova do korupcijske moći. Mi se trudimo da imamo između 4 i 6 premijera što je impozantan broj kada se uzmu u obzir okolnosti. Stalno se dešavaju stvari koje nisu u našoj moći, inflacija, sve poskupljuje, materijal i slično. Pozorišne predstave nisu jeftine. Sve to otežava naš rad. Ako pričamo o nekoj situaciji u BiH mi se stalno selimo iz jedne krize u drugu i uvijek je kultura na čekanju. Uvijek nas nešto remeti. Uvijek se kultura marginalizira u bh. društvu. Stalno se nalazimo u nekoj krizi. Mi se trudimo da to ne koristimo kao alibi, nego da stvaramo" rekao je.

-Saradnja sa drugim pozorištima-

"Potrebna nam je određena vrste sinergije. Mi, direktori pozorišta u Bosni i Hercegovini, jednom ili ni jednom u 5 godina imaju nekakav zajednički sastanak bio neformalan ili ne. Mi svi manje više imamo dobre odnose, komuniciramo profesionalno, mi smo svi kolege, ali je potrebna vrsta zajedničke strategije u koju bi svakako morale biti uključene i akademije koje egzistiraju na području Bosne i Hercegovine. To bi nam bilo neophodno kako bismo odredili nekakav zajednički pravac. Mi ne znamo gdje želimo da vidimo pozorišnu scenu Bosne i Hercegovine u narednih 10 godina. Nemamo nikakav zajednički sadržalac na koji bi se mogli referirati zajedno. Imamo jedan nacionalni festival u Jajcu na kojem se spontano okupljamo, ali mislim da nam treba strukturiran rad na tom polju. Mislim da tu, naravno, puno očekujemo od krovnog ministarstva, prije svega na Federalnom nivou. Nažalost, nemamo ministarstvo kulture na državnom nivou, ali Bosna i Hercegovina nije velika država. Mislim da problemi koji muče Tuzlu sasvim sigurno muče i Pozorište mladih u Sarajevu, muče i Narodno pozorište u Mostaru. Koliko smo mi, zapravo, jaki zajedno i koliko imamo odgovor na to vrlo složena pitanja nisam siguran, dešava se, naravno, da na individualnu ambiciju ili znanje pojedinca da se stvari u određenoj mikrosredini poprave malo. Međutim, ako govorimo globalno jednan od osnovnih problema ove države je što se problemi ne rješavaju sistematično i mislim da bi ono što je nekada bila zajednica profesionalnih pozorišta Bosne i Hercegovine. Mislim da bi jedno takvo tijelu bilo formalno ili neformalno pomognu da možda budemo spremni i da se uhvatimo u koštac s nečim što što je sistematski problem'', zaključio je.

federalna.ba