Lejla Ramić-Mesihović: Mi se stalno nadamo samo ustupcima

U političkim minutama jutarnjeg programa ove srijede bila je Lejla Ramić-Mesihović, profesorica na Odsjeku za međunarodne odnose Burch univerziteta.

Hoće li BiH konačno dobiti pozitivno mišljenje Evropske komisije o napretku naše zemlje na putu ka EU? Šta će presuditi reformski pomaci ili geopolitičko stanje? Šta za BiH znači otvaranje pregovora za članstvo? Ima li BiH kapacitete u institucijama za vođenje pregovora?

-Evropski put BiH-

''Mislim da izvještaj ne može biti nešto pretjerano pozitivan ili imati neku takvu kvalifikaciju koja bi bila jednostavna. Ovaj izvještaj koji danas očekujemo je redovno izvještavanje o zemljama koje žele da uđu u Evropsku uniju. Dakle, to je nešto što je redovna aktivnost. Ako uzmemo komparativnu analizu zemalja koje su obuhvaćene ovom metodologijom, znači kada imamo sve te zemlje za vrlo različitim situacijama i motivacijama kako su uopće došle na tu listu, onda vidite da smo mi jako loši. Prošle godine je izašla tabela i mi smo bili ubjedljivo najlošiji. Geopolitička matrica se na neke odnosi, a ne neke se odnosi ponekad. Ja bih bila jako iznenađena kada bi rekli da je sljedeći korak za BiH otvaranje pregovora. Ostat ću optimistična do zadnjeg momenta. Znam da sada realno nemamo na osnovu čega da očekujemo to, možemo samo biti optimisti. Rat u Ukrajini je jako važan za čitavu Evropu, ali on gubi na fokusu i njegov impakt gubi na snazi, zato što imamo situaciju u Palestini i imamo taj momenat koji mijenja geopolitički fokus. Dok je bio fokus na Ukrajini stvari su bile drugačije. Nije ista situacija kao što bila prije godinu. Oni koji su se oslonili na to su jako nepromišljeni'', kazala je.

-Posjeta Ursule von der Leyen-

''Ja ću se iz tog perioda vratiti na dvije izjave. Odnosno sva diskursa, jedan je Scholzov, a drugi je diskurs Ursule von der Leyen. Jedina strana koja za stolom zagovara učlanjenje u EU jeste Evropska komisija. Tako da treba očekivati da je diskurs Ursule von der Leyen uvijek malo optimističniji, nego zemalja članica, odnosno makar onih koje dobro promisle prije nego će izraziti želju za proširenjem EU. Mi nikako da razumijemo neke stvari. Čujemo od političara neke optimistične najave, očekuju se velike stvari. Prvo ne znam na osnovu čega, drugo mi nemamo osnovi instrument kojeg je imala svaka država u procesu do nas. Da rasporedimo posao i preuzmemo obavezu, a to se zove državni plan usvajanja pravne stečevine EU. Ti kada to nemaš, odmah je to signal da nisi ozbiljan. Nemjerljivo je važno da se ima plan jer planom se preuzimaju odgovornosti i raspodjeljuju obaveze na određeni nivo, određene institucije i određuje se rok. Mi nikako da osvijestimo da je lista lista i da je to posao koji se izvršava. I uhvatimo se tri dana pred izvještaj i ničim izazvani očekujemo čuda'', rekla je.

-Promjena političke klime u BiH-

''Bolje je nego što je bilo. Mislim bilo je nemjerljivo gore. Nemjerljivo gore znači da mi nismo proveli izbore u pola države u prošlom mandatu. Nismo imali izbore u Mostaru, eto sad imamo. Imamo novu Vladu, novo Vijeće ministara pa su se dogovorili gdje će ko da sjedne. Imamo pohvalu za predsjedavajuću Vijeća ministara za lični angažman. Iskreno da vam kažem, meni nije jasno kako ti odlučiš da se za ovako nešto važno ne boriš. Nego da se baviš nekim drugim stvarima. Po meni, bolje bi im bilo da se što prije dozovu. Svima. Jer vidite, dvije trećine građana ove zemlje su rekli da žele u EU. Što se tiče ovog mehanizma koordinacije, ja sam mu prva dala šansu. On je pokazao da ne funkcioniše. Prvo na izradi odgovora za upitnik. Dobili smo tri i po hiljade pitanja, ja mislim da smo na neka pitanja dali dva ili tri puta više odgovora nego što se tražilo, a na neka nismo nikako. Onda smo dobili 500-600 dopunskih pitanja pa smo se onda kao iznenadili. Sve je to praktički bio presjek stanja. Ali da se dođe do toga nama je trebala godina i po. Srbiji je trebalo 45 radnih dana da to ispuni. Bio je sličan broj pitanja i kod njih. Meni nije jasno zašto pričamo o mehanizmu koordinacije na taj način jer taj mehanizam nije davao neki rezultat. S tim da treba isto tako reći da smo mi prije ovog mehanizma imali mehanizam koordinacije. Uvijek se znalo ko šta radi. Mi smo prije 20 godina popunjavali upitnik od preko 300 pitanja. Mi smo tada bili vrlo često ispred drugih zemalja u tom procesu, a sada smo na začelju. Na strogom začelju. Evo, sada neću uzimati u obzir potencijalne kandidate poput Kosova. Mi se proteklih 17 godina nadamo da će stvari proći mimo nas. Mi se nadamo ustupcima. Mi se stalno nadamo samo ustupcima'', zaključila je.

-Značenje pristupnih pregovora-

''To mijenja puno toga ukoliko se mi prihvatimo posla. Evo, recimo, dobijamo danas popodne preporuku da otvorimo pregovore. Kako ćemo pregovarati ako nemamo plan? Ako ne znamo koja poglavlja ko radi? Ali znate šta? Kada budemo imali taj plan, istovremeno je to odgovor zašto ga nemamo-neće biti prostora za svađe oko nadležnosti od kojih jede jako veliki dio političke elite sada hljeb. Jer tada će biti stavljena točka na to i tu raspravu. E, zato nemamo taj plan. Mene frustrira činjenica da nama treba jako malo. I ako pričamo o administrativnim kapacitetima, tu je situacija malo gora nego ranije. Ali mi imamo tu Direkciju da evropske integracije. Ja ne mogu ni da zamislim koliko je frustrirajuće imati takvu količinu znanja i takvu količinu iskustva zadnjih 20 godina koliko direkcija postoji. I gledati ovaj javašluk politički i silno političko neznanje ljudi koji treba da donose odluke od kojih sve zavisi'', rekla je za kraj Lejla Ramić-Mesihović, profesorica na Odsjeku za međunarodne odnose Burch univerziteta.

federalna.ba