HARIS PLAKALO: Ne smijemo propustiti šansu koju nam je dala Evropska komisija

Evropska unija je znatno smanjila kriterije koje Bosna i Hercegovina treba ispuniti do marta kada će Evropsko vijeće odlučivati o otvaranju pristupnih pregovora. Vremena je sve manje, ali želja političara da u ovaj paket evropskih zakona ugrade i svoje političke interese, sve više. Danas je usvojen Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je jedan od tri uslova za otvaranje pregovora s EU u martu, te se za nadati usvajanju još dva preostala. O daljnjem putu naše zemlje u EU, problemima na tom putu, te otvaranju pregovora za Radio Federacije govorio je Haris Plakalo, generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH.

Jedina stvar u kojoj su, barem nominalno, saglasni svi političari u Bosni i Hercegovini jeste da naša zemlja treba biti dio Evropske unije. Ipak, u BiH ništa ne može jednostavno, pa se čak ni partneri u vladajućoj koaliciji na državnom nivou ne mogu dogovoriti o tome - šta je potrebno za otvaranje pregovora s EU. Iz EU je poručeno da usvajanje tri ključna zakona (Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma - usvojen danas, zakon o sukobu interesa i zakon o sudovima)  i Sporazum sa Frontexom otvaraju i početak pregovora.

„Kao što ste kazali, danas je Dom naroda PSBiH usvojio Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i to je jedan korak naprijed ka otpočinjaju pregovora sa EK. Ostaju još uvijek zakon o sudovima i zakon o sukobu interesa kao dva važna zakona iz oblasti pravosuđa. Sprazum sa Frontexom je zaključen. Prema tome i taj dio se ispunjava i bilo bi vrlo važno da se u narednom periodu usvoje zakon o sudovima i zakon o sprečavanju interesa kako bi Bosna i Hercegovina bila kredibilnija kada je u pitanju Izvještaj EK koji je preciziran za mart mjesec. Ono što svakako opterećuje, jesu konstantni odnosi političkih lidera unutar Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da konstantno imamo promjenu retorike i prioriteta kada su u pitanju EU integracije određenim uslovljavanjima.  Zbog ovoga dolazi do zastoja usvajanja važnih zakona, ali ja se nadam da su svi uvidjeli i shvatili da je upravo mart mjesec ključan za Bosnu i Hercegovinu. Iako mi često govorimo da su sedmice ispred nas ključne kada su u pitanju evropske integracije,  mislim da je vrijeme da počnemo govoriti da su to ultimativne sedmice. Mi moramo u tim sedmicama usvojiti zakone koji se od nas očekuju jer je EK itekako spustila ljestvicu vlastima BiH i iz 14 prioriteta zahtijevaju se ova tri zakona i Sporazum sa Frontexom. Zaista mislim da ako ima dobre volje, a evo evidentno je da je ima, nakon današnjeg usvajanja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, da ukoliko bi se usvojila dva preostala zakona, mogli bi u martu početi pregovore sa EU.“

Indikativno je da tempo diktiraju Dragan Čović (HDZ) i Milorad Dodik (SNSD) svojim dodatnim zahtjevima i ultimatumima. Predsjednik bh. entiteta RS Milorad Dodik ne želi dalje bez zakona o Ustavnom sudu, dok predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović insistira na Izbornom zakonu. Ova dva zakona nisu uslov za otvaranje pregovora.

„Zbog političkih interesa taoci su upravo evropski zakoni i procesi te generalno integrisanje BiH u EU. Kada su u pitanju izmjene i dopune Izbornog zakona BiH, što se tiče tehničkog integriteta, tu se jasno navodi šta bi trebala Bosna i Hercegovina u narednom periodu da uradi kada su u pitanju te izmjene. Također, unutar 14 prioriteta su navedene i presude Evropskog suda za ljudska prava koje se moraju ispuniti. Naravno, i pitanje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH je jedna od stavki iz 14 prioriteta, ali se to zasad ne zahtijeva od EK. To su dakle ona politička pitanja koja se žele progurati kroz ovaj set evropskih zakona i mislim da za to neće biti dogovora barem kada je u pitanju ova parlamentarna većina na nivou BiH.“

I dalje ostaje 14 prioriteta Evropske komisije koji su navedeni 2019. godine? Evidentno je da je napredak ka ispunjavanju istih spor?

„Mi imamo tih 14 prioriteta koje smo dobili 2019. godine, podijeljenih u četiri oblasti, demokratija, vladavina prava, temeljna ljudska prava i reforma javne uprave. Jedan od tih prioriteta je i prioritet preovladavanja prošlosti i pomirenje, a ukoliko pogledamo trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini po pitanju konfrontacija vezanih za prošlost i relativiziranja ideologija i djela koja su okarakterisana presudama međunarodnih sudova u Hagu kao zločinačke mislim da nismo ni približno došli u situaciju da ispunjavamo ovaj prioritet. Tu je još mnogo ostalih prioriteta. Mora se raditi na elektronskom potpisu koji će omogućiti bolje poslovanje građanima BiH. Dakle, zaista ima tu još odluka, strategija, zakona predviđenih u tih 14 prioriteta i ja se nadam da ćemo mi usvajanjem ova dva zakona koja se traže od Bosne i Hercegovine moći napraviti jedan kredibilan sastav i jedan kredibilan tim koji bi bio uključen u početak pregovora. Pregovori su vrlo osjetljiva situacija, tada moramo imenovati strukture i pregovaračka poglavlja i šefove tih pregovaračkih poglavlja. Jednostavno, trebat će stručni ljudi da budu uključeni u sami proces pregovaranja i naravno pokušat ćemo da što više sustignemo zemlje iz našeg regiona. Ali, kao što sam kazao, ukoliko bismo komplicirali i taj dio pregovora i ukoliko bismo se vodili kroz mehanizam koordinacije da pregovaračka poglavlja šaljemo preko 50 ljudi, onda nećemo imati efektivnost ispunjavanja onoga što zahtijeva sami pregovarački proces.“ 

Prema Vašem mišljenju, šta možemo očekivati u narednom periodu, a tiče se EU integracija?

„Prije svega mi ne smijemo da propustimo ovu šansu koju nam je dala EK. Izbori unutar EU za Evropski parlament su na ljeto i tada će se odrediti budući novi sastav EK. Prema tome, očekujem da se što brže pristupi rješavanju ovih ključnih pitanja, odnosno ključnih zakona. Ovi zakoni zaista ne zadiru niti u bilo kakva vitalna nacionalna pitanja nijednog od tri konstutivna naroda u BiH. Oni su tu da pospješe generalno stanje u pravosuđu i da građanima BiH na jedan određeni način pruže pravnu sigurnost i da na određeni način što više utječu na različite malverzacije oko pranja novca, sukoba interesa, i to jeste suština evropskih integracija. Nije samo suština da se postane članica, a da se ništa od onoga što jeste postulat postojanja EU i njenog funkcionisanja, ne ispuni. Tako da se nadam da će u narednom periodu biti trezvenosti, političke ozbiljnosti i zrelosti da se radi građana BiH i svih naroda koji ovde žive usvoje ovi zakoni i da konačno BiH krene naprijed ka tim užurbanim procesima evropskih integracija.“