EU traži IPARD strukture i jedinstvenu agenciju za agrarna plaćanja - vlasti RS-a zalažu se za više njih

Osnivanjem jedinstvene agencije za agrarna plaćanja i uspostavljanje IPARD strukture, izdvajanja za poljoprivredni sektor bila bi značajno veća. To je jedan od uslova naše zemlje na putu ka Evropskoj uniji. Međutim, umjesto jedne, vlasti RS-a zalažu se za osnivanje više agencija. Dok se čeka na postizanje dogovora, poljoprivrednici trpe.

Poljoprivredna proizvodnja ne može zadovoljiti ni polovinu ukupnih potreba u BiH, iako resurse posjedujemo. Za povlačenje EU sredstava, osim projekata, potrebna je jedinstvena struktura, o kojoj u BiH nema dogovora.

„Tamo se jasno kaže da se uspostavlja jedna agencija na razini države kandidata - tu je zapelo. Gederacija podržava da se napravi jedna agencija, a s druge strane je stajalište kolega iz RS-a ili politike iz RS-a koja traži uspostavljanje 3 agencije, na razini Federacije, Distrikta Brčko i RS-a, što za EU nije prihvatljivo“, navodi Pejo Janjić, savjetnik ministra za poljoprivredu FBiH.

„Mi pričamo o IPARD sredstvima pretpristupne pomoći i sredstvima EU koja bi se implementirala preko centralne agencije koja bi imala decentraliziranu funkciju koje bi bile na nivou entiteta“, navodi Jakub Butković, direktor Ureda za harmonizaciju u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvoju BiH.

Na šta možemo računati, teško je procijeniti, jer ne znamo čime raspolažemo. Za to je potreban popis poljoprivrede, koji jedini u Evropi nismo proveli.

„Površine u zemljištu i broj ljudi koji se bave poljoprivredom prilično je blizu brojkama koje ima Hrvatska. Po tome gledano, mi bismo očekivali 20-25 miliona eura svake godine za IPARD - IPA ruralni razvoj“, dodaje Janjić.

Anita Sever Koren, direktorica Uprave za poljoprivrednu politiku EU-a i međunarodnu saradnju Vlade RH, ističe kako Hrvatska u periodu od 2023. do 2027. ima na raspolaganju iz EU fondova za poljoprivreduoko 3,8 milijardi eura: „Hoće li BiH dobivati toliko ili koliko, ne ovisi o veličini države, ovisi o veličini poljoprivredne proizvodnje koju imate sada i koju ste imali“.

Problemi naših poljoprivrednika su slični. Zbog nebrige vlasti nedovoljno se investira u proizvodnju, a suočeni su i sa nelojalnom konkurencijom.

„Preko zime mi nemamo šta ponuditi, odnosno imamo, ali su ti skladišni kapaciteti diskutabilni - za sve trebaju uslovi, mora se investirati u poljoprivredu proizvodnju da bi bio konkurentan na domaćem tržištu“, naglašava Mladen Lazić, potpredsjednik Udruženja povrtlara RS-a.

„Prekomjeran uvoz, nelojalna konkurencija i slaba kontrola ovog što ulazi su stvari koje guše našu proizvodnju i koju će na kraju i ugušiti“, upozorava Nedžad Bićo, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača FBiH.

Konkurencija na otvorenom tržištu zasnovana na odnosu kvaliteta i cijene nije prijetnja samo bh. poljoprivrednicima.

„Poljoprivreda funkcioniše na zajedničkom tržištu koje je otvoreno, tako da neke zaštite u smislu carina ili mi sad nećemo nekog puštati na tržište - toga nema. Ono čime nismo zadovoljni i što možda nismo iskoristili članstvo je da Hrvatska ima nisku samodostatnost u većini poljoprivrednih proizvoda što pokazuje da naši poljoprivrednici u dosta sektora nisu konkurentni“, dodaje Sever Koren.

„Danas Srbija ulaže preko 500 miliona eura iz budžeta za poljoprivredu, a naš je oko 205 miliona eura, mi imamo tu neku radnu grupu koja pokušava približiti stavove. Nažalost, radna grupa se ne sastaje baš često, imali smo dva sasatanka u prethodnoj godini“, dodaje Butković.

Dok se udaljeni stavovi ne približe, domaće proizvode na tržištu potiskuju uvozni, a obradivo zemljište prekriva korov. Propisi EU su jasni, a stavovi nadležnih o uspostavljanju IPARD strukture i jedinstvene agencije za agrarna plaćanja u BiH - nepromijenjeni.

federalna.ba