Delegacija BiH putuje u Brisel na drugi forum EU – BiH

Delegacija BiH, koju predvodi predsjedavajuća Vijeća ministara Borjana Krišto, putuje u Brisel, na Drugi politički forum na visokom nivou između Evropske unije i BiH. Forum će biti održan nakon nedavne uslovne odluke Evropske komisije da preporuči otvaranje pregovora za članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, pod predsjedavanjem komesara za susjedstvo i proširenje Olivera Varheljija.

Očekuje se da će učesnici razgovarati o napretku u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, reformskim koracima najavljenim kad je Bosna i Hercegovina dobila kandidatski status i reformama povezanim sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan Evropske unije. Prije samog foruma, biće održan sastanak stranačkih lidera iz Bosne i Hercegovine sa komesarom Varheljijem.

Budući da će na Forumu našu zemlju predstavljati zvaničnici svih nivoa vlasti, očekuje se da će delegaciju činiti blizu 80 osoba. Naime, na skupu bi trebala biti precizirana očekivanja za svaki nivo vlasti za otvaranje pregovora o članstvu, kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Adi Ćerimagić:

„Na takvom sastanku sa toliko učesnika teško je očekivati nešto pretjerano konkretno ili važno, ali ono što ja očekujem je da Evropska komisija svim nivoima vlasti u BiH pojasni detaljnije šta se očekuje za bezuslovnu preporuku za otvaranje pregovora i na koji način planira da organizuje onaj Plan za rast, odnosno do milijarde eura za naredne četiri godine za BiH, koliko se otprilike očekuje i kako BiH može povući ta sredstva.“

Šef Kluba poslanika SDP-a u državnom Parlamentu Saša Magazinović rekao je da očekuje da će biti razgovora o mogućnosti da naša zemlja povuče značajan iznos u okviru šest milijardi eura iz plana rasta Evropske komisije, namijenjenog zemljama Zapadnog Balkana. Ćerimagić smatra da je prerano govoriti o detaljima, jer je ipak riječ o prijedlogu koji je Evropska komisija uputila članicama Unije:

„Pregovori o konkretnim detaljima tog programa, odnosno tog instrumenta podrške se očekuju tek naredni mjesec ili dva od strane EU. Ali sasvim sam siguran da će se već sada očekivati od BiH da predstavi neki okvir reformi, koje bi bile socioekonomske i političke, ali možda i prve reakcije Evropske komisije u vezi s tim, šta ona očekuje od BiH. Po trenutnom nacrtu tog instrumenta, upravo je Evropska komisija ta koja odlučuje da li je plan reformi dovoljno ambiciozan ili treba da uključuje nešto još dodatno.“

Budući da je vrlo neizvjesno hoće li i kada biti otvoreni pregovori i koliko bi oni mogli trajati, Bosna i Hercegovina trebala bi iskoristiti Plan rasta za Zapadni Balkan, jer on ne uključuje samo novac, već i širu strategiju približavanja balkanskih zemalja Uniji i prije formalnog pristupanja. To je prilikom saopštavanja odluke o preporuci za BiH rekao komesar Varhelji:

„Želim da naglasim još jednu veliku odluku koju donosimo, a to je plan o razvoju koji je koncipiran za Zapadni Balkan. Smatramo da je plan potpuno nov i jedan hrabar pristup, kako bi na neki način ubrzali i pokrili ekonomski i socijalni procjep između EU i Balkana i kako bi što ranije integrisali ovu regiju u Evropsku uniju, čak i prije formalnog pristupanja.“

Zamjenik predsjedavajuće Vijeća ministara i ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac izjavio je uoči odlaska u Brisel da namjerava ponoviti stav da ne postoji visoki predstavnik u BiH, da je Kristijan Šmit nelegitiman i nelegalan visoki predstavnik i da se njegove odluke ne mogu provoditi:

„Mislim da je važno pregovarati sa Evropskopm unijom, da je veoma značajno i važno ponoviti da BiH ima definisan spoljnopolitički cilj, a to je članstvo u EU, da postoji potreba nastavka ispunjavanja određenih preporuka i obaveza, ali na način da se uvažavaju stavovi institucija RS. Da nema apsolutno nikakvog nametanja, da prepoznajemo različite vrste pritisaka onih ambasadora i drugih zvaničnika koji ovih dana dolaze na institucije Republike Srpske, na predsjednika Dodika. I vrlo jasno ćemo staviti do znanja da ne postoji visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit je potpuno nelegitiman i nelegalan.“

Za benefite iz ovog paketa također postoje određeni uslovi, koji podrazumijevaju reforme. Međutim, samu odluku o otvaranju pregovora donosi svih 27 zemalja članica jednoglasno, a već su neke iskazale otpor otvaranju pregovora, poput Nizozemske i Njemačke.