Benjamin Bajramović: Naša kultura života jest da se preživljava

Ovog petka u jutarnjem programu Federalne televizije gostovao je Benjamin Bajramović, glumac Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici i književnik.

-Noć teatra-

''Prije svega, Noć teatra je jedan divan koncept da se izabere jedna noć u kojoj će sva pozorišta da djeluju kao jedno i sadržaje prezentuju publici. Uglavnom je Noć teatra dosta posjećena. Meni je lično taj koncept divan i volio bih da se to na neki način proširi, ali mislim da smo mi još uvijek malo podaleko od toga. I što se tiče pozorišta i što se tiče publike. Ja mislim da je Bosansko narodno pozorište jedno od najaktivnijih u smislu gostovanja i posjećivanja, uslovno rečeno, manjih mjesta u svom kantonu, ali i šire. Mi kao pozorište imamo dužnost, zato što smo jedino pozorište u kantonu, da pozorište odnesemo i mjestima koja nemaju pozorište ili dom kulture. Onaj stari koncept domova kulture više ne vrijedi kao što je to bilo prije. Tako da su sada ti stari domovi kulture neuslovni. Još uvijek se tu i tamo održava neka iskrica kulture, nekoliko entuzijasta tamo sjedi pa razmišljaju šta da rade. Ali nekog ozbiljnog rada tu nema. Tako da taj koncept, fenomen gostovanja po malim mjestima, ja mislim da je ključan da bi se vremenom izgradila neka publika koja nije samo geografski vezana za to podređeno područje. Nego da se fenomen pozorišta predstavi ljudima koji nisu nužno izloženi njemu. To se sve radi strateški, a kod nas te strategije nema. Mislim generalno na našoj bh. kulturnoj sceni. Kod nas je već postalo uvriježeno da je naša kultura festivalska kultura. Mislim da su ti festivali jako važni. Bez SFF-a, bez MESS-a, mi smo u mraku. Pogotovo mi u pozorištu. Što se tiče umrežavanja, naravno da pozorišta moraju ponuditi ideju i koncept. Onda da se ugovri sa vlastim, školama i slično. A to sve ide preko ministarstava,a to bi značilo da ministarstva moraju imati ozbiljnu strategiju razvoja kulture. Puno je to komplikovanije, nego što to izgleda'', rekao je.

-Repertoar Bosanskog narodnog pozorišta-

''Pa recimo, za razliku od sarajevskih pozorišta koja imaju priliku da se profiliraju, BNP nema taj luksuz jer je jedino pozorište u kantonu. Mi sebi ne možemo to priuštiti. Naša publika je različito stratificirana, konzumenti visoke kulture, konzumenti jedne estetike, i po manjim mjestima konzumenti pučkog pozorišta. Mi prosto sve to moramo imati u našoj ponudi. S druge strane, ja mislim da nije dobro za pozorište da se udaljava i s visine da gleda na određene pozorišne forme. Sve je to način da se dođe do te publike koja će vremenom doći do određene tačke gledalačkog iskustva. Gledalac se gradi kao čitalac. Kao glumac i reditelj, tako se gradi i konzument. Oni su neraskidivo povezani'', zaključio je Bajramović.

-Predstava ''Grobnica za Borisa Davidoviča, kako je danas zidamo''-

''Publika je jako dobro primila ovu predstavu. To je, koliko ja znam, prva predstava u BiH, možda u Federaciji, koja se, zaista, otvoreno i nekako pošteno, sa određenom dozom rizika i hrabrosti, bavi temom koja nam je svima bliska. I od koje smo, na neki način, svi ugroženi. Vrlo je eksplicitna jer se ljudi prozivaju imenom i prezimenom. Publika je to jako dobro primila. Bilo je mnogo različitih reakcija. Ali to je to! To je poena političkog teatra. On treba da izazove različite reakcije, treba da izazove raspravu, na kraju krajeva, treba da izazove bijesnu reakciju. Ako smo uspjeli iznervirati ove negativce-super smo. S druge strane, kod nas postoji iluzorni politički teatar, a to je ono kada se sa scene viču parole poput: ''Kod nas ništa ne valja! Kod nas političari ne valjaju!'', tako da je naš politički teatar dosta tup. U ovoj predstavi Grobnici, kada se spomene neko ime, tačno se u publici osjeti neki muk i razmišljanje o tome da li su trebali biti tu.

-Domaći dramski tekst-

''Puno se ljudi iz pozorišta neće složiti sa mnom. Bez dobrog domaćeg dramskog teksta, nema dobrog domaćeg pozorišta koje je nekako samo naše. Uvijek postoji nekako to razdvajanje tekst ili predstava, šta je bitnije. Oboje je jako važno. Ali bez dobrog dramskog teksta nema ni dobrog autentičnog pozorišta. Mi imamo dramsko pisanje uprkos situaciji u kojoj se nalazimo. Kao štoi generalno imamo dobru kulturi uprkos situaciji u kojoj se nalazimo kao zemlja. Ovako neka zemlja imala bi mrtvu kulturu. Ali mi i dalje pišemo, naravno to nije ništa strateški. Kao što rekoh, pisac i reditelj se prave, glumac se pravi. Tako da, BNP je možda jedino pozorište u BiH koje je jako posvećeno domaćem dramskom tekstu. Imamo festival bh. drame, imamo jedan ili dva domaća teksta na repertoaru, imali smo konkurs za dramski tekst svake dvije-tri godine. BNP je pozorište dosta uske finansijske situacije. Mi ne možemo platiti za tekst, ne znam, 15 hiljada, ali opet pokušavamo gurati. Zato je naše pozorište nekako vizionarsko jer pokušavamo prepoznati šta je važno. Devet predstava je rađeno po našem tekstu u BiH i regionu. Statistički to je ništa'', kazao je.

-Želje publike-

''Ja mislim da se nikad nije dobro prilagoditi ukusu publike. Pozorište bi trebalo da oblikuje ukus publike. Ali to znači da moraju imati dosta šaren repetoar. Pogotovo za pozorišta koja su u situaciji kao što je naša. Pozorište ne smije dopustiti da publika određuje repertoar. To je kao i u sportskim utakmicama, kada su navijači glavni, nema od toga ništa. Pozorište mora da ima jasan put. Jasnu strategiju šta želi i od publike i od repertoara. Ali s druge strane, mora imati dosta šaren repertoar, odnosno demokratičan da bi imala publiku na neki način. Mi smo sada imali neverbalnu predstavu, nema ni jedne replike. Predstava je jako hermetična za, uslovno rečeno, prosječnog konzumenta u pozorištu. Ali iznenadili bi se kakve su reakcije bile i kako su s eoni u to uživjeli pa kreću asocijacije i slično. Eto, to čovjek ne bi nikad pretpostavio'', rekao je za kraj ovog razgovora Benjamin Bajramović, glumac Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici i književnik.

federalna.ba