Asja Krsmanović: Trebala bi biti obaveza svakog pozorišta da u sezoni postavi bh. tekst

Ovog petka u kulturnim minutama jutarnjeg programa gostovala je Asja Krsmanović.

-Festival bh. drame Zenica-

''Ovakva odluka me jeste iznenadila, moram priznati. Kada napravite nešto vrlo često ste svjesni šta ste napravili. Ja mislim da imam dobar instinkt za to i bilo mi je iznimno važno da predstava dobje neke nagrade. Moram priznati da sam se nadala, a na kraju se to i ostvarilo, da će dobiti i glumačke nagrade. Zaista su napravili nešto izvanredno, skupa sa cijelom autorskom ekipom. Tako da to jesam očekivala. Nagradu za tekst, moram priznati nisam jer je konkurencija ove godine bila izvanredna. Zna se desiti da nekada nema niti jedan dramski tekst, nego samo dramatizacije što je tužno. Bosna i Hercegovina u kontekstu dramskog pisma ima itekako šta da ponudi. Sada smo u godini kada se najviše piše nego ikada. Moram reći da mi je divno kada se adaptiraju romani jer mi imamo nevjerovatnu bosanskohercegovačku književnost. Za jedan ovako mali jezik i malu kulturu, naša književnost prevazilazi sve granice i očekivanja. I sve te dramatizacije domaćih romana su meni iznimno drage zato što još više uspijevaju književnost približiti publici. Tako da sam uvijek sretna kad amogu da gledam dramatizaciju, ali sam još sretnija kada mogu da gledam domaći dramski tekst. Sigurno da je ovaj festival jedna od najznačajnijih platformi za njegovu promociju. Zato što svake godine Bosansko naorodno pozorište Zenica isproducira samostalno jedan bosanskohercegovački tekst kao festivalsku premijeru. To je ono što nama treba. Negdje bi trebala biti obaveza svakog pozorišta da barem jednom u sezoni postavi jedan bosanskohercegovački tekst. Nekako bi trebalo da ima obavezu. Što je više konkursa, radionica, plafromi koje nama pomažu da mi pišemo sigurno da će ti tekstovi biti kvalitetniji i da će ih biti više'', zaključila je.

-Predstava ''Kiselina''-

''Ja mislim da je za pisanje potrebna zrelost. Neko sazri sa dvadeset pa može tada da piše, meni je očigledno trebalo više. Ovaj tekst je nastao iz mog životnog iskustva i nešto je što ne bih mogla napisati sa dvadeset godina. Bio je potreban određeni kontekst da bi se desilo. Panedmija koju sada rijetko spomenemo, ali mislim da je na nas ostavila posljedice, je meni bila inspirativna. Ja sam se u ovoj predstavi bavila smrću. Korona je bila ta koja je mene natjerala da razmišljam šta ako sutra ne bude mene, prijatelja, porodice. Ono čime sam se zapravo bavila je to kako se jedna porodica ponaša i na koji način na nju utječe smrt njenih članova'', kazala je.

federalna.ba