Akcize guše hemijski sektor u BiH
Ukoliko hitno ne bude poduzeto da se tzv. denaturizovani alkohol prestane tretirati kao akcizna roba, većina bh. preduzeća iz oblasti hemijske industrije mogla bi zaustaviti proizvodnju. Na jedan litar ove uvozne sirovine naše firme plaćaju 15 maraka akcize. Istina, imaju pravo na povrat dijela tih sredstava, ali u međuvremenu stotine hiljada maraka obrtnih sredstava bivaju blokirana, od čega korist imaju samo komercijalne banke. 15 godina ovo se ne može riješiti, jer je postalo političko pitanje. Izgleda da više nije, pa rješenje možemo očekivati možda i do kraja godine.
Kako se uopće dogodilo da osnovna sirovina za proizvodnju, između ostalog i dezinfekcionih sredstava, bude tretirana kao sirovina za proizvodnju alkoholnih pića.
„Carina nema definisane zakone pa je onda proizvod koji je na bazi etanola svrstalo u akcizni proizvod i napravilo problem kompletnoj industriji u BiH“, tvrdi Slaven Paspalj, predstavnik hemijske kompanije iz Banjaluke.
„Radi se o proizvodu koji nije akcizna roba i ne može se tretirati kao akcizna roba“, smatra Ahmet Egrlić, dopredsjednik VTK BiH.
„Mi u biti nismo mogli uvesti alkohol koji se može koristiti u sredstvima za dezinfekciju, nego smo mogli uvoziti poluproizvode koje bi dalje prerađivali“, kaže Irena Herceg, predstavnica hemijske kompanije iz Tešnja.
„Ako imate proizvod koji košta marku po litru, a morate izdvojiti 15 maraka za akcizu, bolje da zatvorite preduzeće“, mišljenja je Paspalj.
Enormno visoka akciza na ovu sirovinu, iako na kraju godine biva predmet povrata, blokira obrtna i sredstva za razvoj preduzeća. Kako se onda već 15 godina, uprkos brojnim inicijativama, takvo stanje održava i ko od toga ima koristi?
„Radi se o stotinama hiljada maraka zarobljenog novca tako da naše kompanije ne mogu podnijeti taj teret“, kaže Ahemt Egrlić, dopredsjednik VTK BiH.
„Tu se samo ide na ruku bankarskom sektoru jer privreda mora da povlači novac od banaka, a to su preskupa sredstva i to, naravno, utiče na ukupno poslovanje firmi“, poručio je Šemsudin Mehmedović, poslanik u PS BiH.
U međuvremenu je i ovo, kao i druga brojna važna, postalo političko pitanje. I kao takvo je u bh. praksi, uglavnom nerješivo u proteklih 15 godina. Je li politika konačno dala zeleno svjetlo?
„Mislim da ćemo, i stručne službe STK i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa zajedno sa privrednicima iz oba entiteta, napraviti jednu analizu i UO Uprave za indirektno oprezivanje dostaviti tu vrstu zahtjeva da se Član 30. Zakona o akcizama promijeni“, kaže Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
„S obzirom da ministar dolazi iz političke opcije koja ima kontrolni paket, da tako kažem, u Domu naroda, ključno je da imamo podršku i te političke opcije, a ostalo bi se moglo nadomjestiti na neki način“, mišljenja je Mehmedović.
Da li će to biti tako saznat ćemo u narednih desetak dana kada bi na sastanku u Sarajevu pobrojani akteri trebali dogovoriti i uputiti zahtjev za izmjenu spornog člana Zakona.
federalna.ba